Čast SANU brani Dušan Teodorović

Tekst se pojavio u jednom dnevnom tabloidu. Kao da smo se već i navikli na svakakve, najblaže rečeno, neukusne kvalifikacije režimskih medija, uključujući i štampu, o našim vodećim ličnostima u oblasti kulture, nauke i sporta. Kao da više sebi ne postavljamo to pitanje „zar je moguće“? Ipak, imajući u vidu naučni renome akademika Teodorovića s jedne strane, i nivo uvreda i prostakluka koji su iznešeni, dobro je što nam je profesor Radovanović skrenuo pažnju. I hvala mu na tome.

Na sve što je napisano, kao da nedostaje još jedan vrlo važan ugao za interpretaciju. Naime, potpuno neutemeljen, rekli bismo divljački napad na akademika Teodorovića, je zapravo napad i na Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Većinom glasova na Odeljenju za tehničke nauke, i većinom glasova na Skupštini SANU, Dušan Teodorović je prvo izabran 2009. godine za dopisnog člana, a 2015. godine i za redovnog člana. Svoj izbor je opravdao naučnim rezultatima koji ga svrstavaju u vodeću grupu članova SANU. Postavlja se vrlo opravdano pitanje: da li je i rukovodstvo Akademije trebalo da reaguje i da zaštiti svog člana od ovakvog blaćenja, zapravo da zaštiti i svoj sopstveni renome. Do sada to nije učinjeno.

Moglo bi se reći da bi polemika vodeće akademske ustanove u Srbiji sa jednim tablodnim glasilom bila neprimerena. Međutim, sad je već i toliko znano da se radi o novinama koje su u vrlo prisnoj vezi sa vladajućim strukturama u Srbiji i da bi se zapravo ta polemika svela na polemiku sa najvišim predstavnicima vlasti, pa možda i sa samim predsednikom. Ukoliko se tako ne razmišlja posle svih događaja u poslednjih godinu dana, onda bi to moglo da se svrsta u kategoriju svesnog bežanja od stvarnosti, odnosno teškog kukavičluka.

Akademici su u poslednjih više od godinu dana mogli da vide bezbroj primera kako se brani interes akademske zajednice i kako se bori protiv autokratije, a, po mnogima, i protiv jednog sveopšteg bezumlja. Čast Akademije je branilo, pored akademika Teodorovića, još nekoliko njenih članova i to, uglavnom iz tehničkih i prirodnih odeljenja. Pritajili su se humanističari, društvenjaci i umetnici (čast izuzecima), a najviše se pritajilo rukovodstvo Akademije.

Negodovanje srpskih intelektualaca je zbog toga veliko, i ova naša institucija je, reklo bi se, meta brojnih kritika. U tom kritikovanju ide se duboko u sve aktivnosti i, po ko zna koji put, u način selektovanja i izbor akademika. A onda se dolazi i do onog najnepopularnijeg pitanja – o uticaju novca i akademskih nagrada na ovakvo ponašanje SANU. Ako je to tako, onda su sva ostala pitanja i te kako opravdana, a posebno ono o istinskom renomeu i njegovoj opravdanosti.

I pored svega, kao da se nekako čeka na Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Stiče se utisak da bi mnoge stvari bile oproštene ako bi se ipak uključila u borbu protiv političkog bezumlja u Srbiji. Sa Akademijom bi borba dobila novi polet, njena iskrena podrška bi možda bila i presudna.

Ukoliko se to ne dogodi, ukoliko se i dalje bude krila iza izlizane floskule „SANU se ne bavi dnevnom politikom“, ravnodušno gledajući kako se guše i nestaju poslednji tragovi demokratije u njenoj sopstvenoj zemlji, biće ispisana jedna vrlo ružna, možda i najružnija stranica u vekovnoj istoriji naše vodeće akademske ustanove.

Autor je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.