Četiri saveta na putu do Strazbura: Još jedno anonimno pismo jednog profesora u blokadi

Ovaj izuzetno vredan poduhvat simbolizuje „pripadnost evropskim principima i vrednostima“ na kojima je Srbija zasnovana u članu 1. Ustava. On je logičan sled vaših višemesečnih mirnih protesta i inicijativa u borbi za oživotvorenjem zapostavljenih evropskih principa i vrednosti: poštovanje ljudskih prava, vladavine prava, medijskih sloboda i demokratije. Ovo je prilika da cela Evropa čuje da se građani ovde bore upravo za te evropske principe i vrednosti iz Ustava koje je vlast sistemski upropaštavala.

Nažalost, za evropsku podršku se treba boriti u uslovima u kojima nenadležni predsednik evropskim liderima predstavlja iskrivljenu sliku o stanju u Srbiji, vas naziva stranim plaćenicima, kupuje Rafale, obećava litijum i predaje strateške resurse, teritoriju, fabrike i infrastrukturu stranim kompanijama za političku naklonost zemalja iz kojih dolaze. Evropski lideri, čak i ako nisu lično potkupljivi, imaju odgovornost da svojim građanima obezbede standard koji su im obećali i ne odbijaju ovakve ponude korumpiranih lidera drugih zemalja u zamenu za političku podršku. To nije nikakvo opravdanje za podršku postupcima koje ne bi dozvolili u sopstvenoj zemlji jer bi se građani odmah pobunili. Zbog toga vredi svaki pređeni kilometar do Strazbura jer ćete tako dopreti do građana Evrope i otkriti kako su njihovi lideri zatvarali oči na korupciju koja ubija. To će stvoriti kritičnu masu od koje evropski lideri neće moći da beže.

Iz evropskih institucija je već stigla snažna podrška vašim zahtevima. Evropska javna tužiteljka Laura Koveši je pokrenula istragu o korupciji iz EU fondova povezanoj s padom nadstrešnice u Novom Sadu. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je rekla da su vaši zahtevi „isto ono što od Srbije zahteva Evropska komisija“. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula je pružio jasnu podršku vama „mladim ljudima koji mirno i dostojanstveno zahtevaju bolju budućnost za svoju zemlju“, a podržali su vas i njegovi Socijalisti i demokrate, druga najveća grupa u Evropskom parlamentu. Najsnažnija podrška je došla od slovenačke evroposlanice Irene Joveve koja vam se lično poklonila u Evropskom parlamentu. I hrvatski evroposlanik Gordan Bosanac je pozvao Evropsku komisiju na „jasnu i glasnu podršku studentima“. A grčki evroposlanik Nikos Papandreu je podržavši proteste zaključio da je diskusija u Evropskom parlamentu pokazala da 80% evroposlanika želi biti „na pravoj strani istorije kada je reč o Srbiji“.

Strazbur je poznat kao prestonica ljudskih prava jer se tamo nalazi Evropski sud za ljudska prava. Pred tim sudom je već pokrenut postupak za izricanje privremenih mera zbog korišćenja nedozvoljenog oružja na velikom protestu 15. marta u Beogradu i verujem da će uslediti reakcija. Ipak, presude o kršenjima ljudskih prava vezano za pad novosadske nadstrešnice i proteste koji su usledili će se doneti nakon što se iscrpe domaća pravna sredstva. Vaš biciklistički poduhvat bi trebao podići svest o ozbiljnosti situacije i olakšati ovim predmetima put do pravde u Strazburu.

Ipak, neće biti tako lako privući pažnju u uslovima turbulentnih događanja na međunarodnoj sceni gde su u konstantnom fokusu događanja u Ukrajini, SAD-u, Rusiji i Izraelu, a sada su tu i veliki protesti protiv Erdogana. Vaša akcija ima četiri cilja: obraćanje evropskim institucijama koje imaju mogućnost delovanja na institucije u Srbiji kako bi se stvorio dodatni pritisak; izveštavanje svetskih medija o dešavanjima u Srbiji i širenje studentskog pokreta na globalnom nivou; demonstracija ogromne podrške ljudi van granica Srbije; uspostavljanje međuuniverzitetske saradnje. Kako stotine pređenih kilometara do Strazbura ne bi bile uzalud, ovde su četiri saveta kako da maksimizujete efekte ovog poduhvata.

Prvo, pozovite ljude iz dijaspore, kao građane Srbije, da vam se pridruže u Strazburu. Nije važno kako će doći – kolima, avionom, autobusom, vozom – ali važno je da učestvuju. Što vas je više, to ćete više pažnje evropskih medija privući. U Strazburu organizujte protestnu šetnju. Okupite se na Evropskoj aveniji ispred Saveta Evrope i od tamo krenite preko kanala Marna-Rajna do Evropskog suda za ljudska prava i onda produžite kejom dok ne dođete do Evropskog parlamenta, gde možete odati 16-minutnu poštu žrtvama. Ne zaboravite sva svoja okupljanja prijaviti nadležnim organima u Francuskoj, kao i u svim zemljama vaše biciklističke rute.

Drugo, u dokumentu koji ćete predati evropskim institucijama treba da informišete evropske institucije o svim kršenjima ljudskih prava u Srbiji od 1. novembra do danas, a, koja su povezana s vašim zahtevima. Objavite taj dokument tako da ga svi vide i prenesu u medijima.

Treći savet se ne tiče vaših osnovnih zahteva, nego projekta „Jadar“. 1. aprila su studenti Biološkog fakulteta u Beogradu predali Delegaciji EU u Srbiji zahtev da se odustane od projekta „Jadar“. Da ne bi neko mislio da se radi o šali i kako biste poslali jasnu poruku da je to zahtev svih studenata, ponovite taj zahtev u Strazburu. Sprečićete ekološku katastrofu i izbiti ovu monetu za potkusurivanje nenadležnog predsednika.

Četvrto, treba da tražite od evropskih institucija da reaguju na vaše zahteve u okviru svojih nadležnosti, da vas izveste preduzetim aktivnostima te ukažite da ćete im se ponovo obratiti ako se zahtevi ne ispune. Iskreno verujem da ovo neće biti vaše jedino evropsko putešestvije. Započeli ste diskusiju o predlogu prelazne ili ekspertske Vlade, što pozdravljam, ali osim podrške građana, izvesno je da će za to biti potrebna i podrška EU. Naime, naprednjačka vlast će učiniti sve da zadrži

uzurpirane institucije pa će podrška EU prelaznoj ekspertskoj Vladi biti odlučujuća da uopšte dođe do smene vlasti i izbora. Tako će se sprečiti da EU podrži dijalog vlasti i opozicije o prelaznoj vladi, kao što je to učinila u Severnoj Makedoniji, što je tamo narod prihvatio, ali dugoročne posledice nisu bile zadovoljavajuće. EU je mnogo grešila u politici prema Severnoj Makedoniji, a možda je to upravo iz razloga jer je vodila „konstruktivni“ dijalog sa političkim liderima, a ne sa građanima kao nosiocima suvereniteta. Ali umesto da stalno postavljamo pitanje gde je EU grešila – možda je pravo pitanje gde smo mi pogrešili u pristupanju EU? U tom smislu, vi prvi probijate jedan novi evropski put Srbije, put u kojem će građani imati svoj glas, a ne stare korumpirane političke elite.

Na tragu komparacije sa Severnom Makedonijom, ovo pismo posvećujem Vasku Sazdovskom koji je izgubio život pod novosadskom nadstrešnicom i koji na neki način povezuje tragedije u Novom Sadu i Kočanima. Ovaj mladi naučnik iz Severne Makedonije radio je u novosadskom Centru za senzorske tehnologije Instituta Biosens i bio je jedan od retkih primera priliva mozgova u Srbiji. Kao robotičar s britanskim doktoratom je mogao da radi bilo gde u Evropi, ali odabrao je Novi Sad – grad u koji se nije teško zaljubiti, a njegovo srce je tamo bilo bliže ženi i deci u Severnoj Makedoniji. U petak 1. novembra, Vasko je čekao voz za Skoplje kako bi proveo vikend sa svojim najmilijima. Nakon što je njegovo srce zauvek prestalo da kuca, njegove kolege iz Instituta Biosens su napisali: „Izgubili smo velikog čoveka, izuzetnog kolegu i saradnika, vrsnog stručnjaka, jednog od ljudi koji su činili da svet bude bolje mesto.“ A vama dragi studenti posvećujem stihove drugog velikog Vaske:

U ovoj noći bez jutra,

Ko je ta svetiljka sa ugla?

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.