Pažnju mi zaokupiše dve naizgled potpuno različite i nepovezane, ali istovremeno i kontradiktorne vesti iz Niša. U prvoj gradonačelnik Niša najavljuje otvaranje novog kulturnog centra u objektu na uglu ulica Milorada Veljkovića Špaje i Gen. Milojka Lešjanina, a da su oko kupovine ovog objekta započeli pregovori sa Ministarstvom odbrane.
U istoj toj vesti, gradonačelnik kaže da Niš nema para da kupi zgradu Doma Vojske, jer je skupa. Uzgred, prvi objekat je lep, ali ruiniran (zbog nebrige i neodržavanja od strane „vlasnika“), a drugopomenuti je nešto manje lep, ali na putu da bude ruiniran kao i prvi iz istog razloga.
Druga vest (naizgled nepovezana) kaže: Širenje vojnog poligona „Pasuljanske livade“, za još 4.100 hektara, što predstavlja 10 odsto teritorije Paraćina. Tih 4.100 hektara je poljoprivredno zemljište u vlasništvu stanovnika okolnih sela, i to će zemljište biti plaćeno iz budžeta Srbije. Delom i od novca tih istih vlasnika. Dakle, neće Vojska od svog novca da kupi tu zemlju (jer Vojska nema svoj novac), nego će država iz budžeta (koji pune i ti poreski obveznici od kog će zemljište biti oduzeto) da isplati to zemljište. I ko će posle biti vlasnik? Onaj ko je platio (država) ili neko drugi (vojska)? Reći ćete država i vojska su jedno te isto! E nisu, jer grad Niš ne kupuje ove objekte u Nišu od države nego od vojske.
Šta mislite, kako je vojska postala vlasnik ova dva pomenuta (ali i svih drugih) objekta i zemlje u Nišu? Da li ih je kupila svojim novcem, ili je dekretom oduzeta 1945 od „narodnih neprijatelja“, ili je kao u Paraćinu sada kupljena novcem građana-poreskih obveznika, da bi tim istim građanima sada nešto prodavala… Apsurdno, zar ne?
Da budem jasan, nemam ja ništa protiv Vojske, samo mi smeta što prodaje nešto što je kupljeno tuđim parama ili dekretom oduzeto, i to istim tim ljudima od kojih su te pare i uzete. Zar nije logično da svi ti objekti i zemljište, koje vojska ne koristi i koji propadaju, postanu vlasništvo lokalnih samouprava i počnu da se koriste za potrebe građana. Zar nije logično da ih preuzmu druge državne institucije (sudovi, tužilaštva, fondovi, MUP…) koji u Nišu rade većim delom u skučenom i nefunkcionalnom prostoru.
*Autor je, predsednik pokreta Niška priča i vanredni profesor medicinskog fakulteta u NišuPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
