Pešačenje studenata iz Novog Pazara: Foto Elmedin Hajrović/ATAImages
Laki vam koraci deco, jedna je od poruka sa socijalnih mreža studentima Državnog univerziteta u Novom Pazaru, koji od 16. oktobra pešače oko 340 kilometara do Novog Sada, kako bi 1. novembra učestvovali na godišnjem komemorativnom skupu za 16 žrtava pada betonske nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici.
„Decu“ iz Pazara, u nedelju u Kraljevu, na centralnom Trgu srpskih ratnika, dočekao je veći broj ljudi vatrometom i gastronomskom ponudom na kojoj se nije štedelo. Vijorile su se zastave države Srbije, Jugoslavije, gradova Kraljeva i Novog Pazara, kao i zastava Palestine. „Kraljevo voli Novi Pazar“ i „Novi Pazar voli Kraljevo“, skandiralo se. Snimci na kojima plaču studenti, ratni veterani i bajkeri postali su viralni, izvestili su mediji.
Pre dolaska u Kraljevo „deca“ su prespavala u konaku manastira Studenica, nakon što im je smeštaj u Raški otkazan. Manastirsko bratstvo im je spremilo doručak „po muslimanskim propisima“, a student Inas Hodžić je noćenje opisao kao „isceljenje duše“.
Ipak, od početka pešačenja oni nemaju policijsku pratnju, a putevi kojima idu, pre svega Ibarska magistrala, rizične su saobraćajnice. Umesto toga, uredno ih prate negativni „izveštaji“ provladinih propagandnih glasila, među kojima i onaj da se oni „lažljivci, sram ih bilo- voze kolima“.
Na putu do Novog Sada, prema najavama, studentima DUNP pridružiće se kolege i građani koji će, od 25. oktobra pa nadalje, krenuti iz Beograda, Subotice i Čačka, a organizovano će im se priključiti i oni iz Niša, Bačke Topole, Sombora, Vrbasa, Požege, Kosjerića, Valjeva, Koceljeve, Šapca, Rume, Bogatića, Sremske Mitrovice…
„Pešačimo za sve žrtve korupcije, za građane i studente koji su pretrpeli represiju i policijsku brutalnost. Ovaj simbolični čin predstavlja apel savesti, solidarnosti i dostojanstva, kao i poruku jedinstva mladih koji veruju da se mir, pravda i poštovanje života ne smeju zaboraviti”, objasnili su studenti DUNP takav marš kroz Srbiju.
Više je nego logično da to što oni govore i čine bazično ne može da razume neko ko je, na primer, kao Šešeljev mali, tokom ratnih devedesetih, na dan masovnih ubistava u Srebrenici, za skupštinskom govornicom izgovorio: „Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana“, a sada se kao osnivač Srpske napredne stranke lažno predstavlja kao predsednik (svih građana) Srbije.
Ili da takav „predsednik“, zajedno sa svojim vernim partijskim i propagandnim kerberima, shvati koliko su duboko nemoralne i opasne njihove tvrdnje da nadstrešnica u Novom Sadu „nije rekonstruisana“, a da postoji mogućnost da je njen pad posledica „terorizma, subverzije ili diverzije“, podastirući kao „dokaze“ malu belu kutiju ili Mišu Bačulova koji „unezvereno šeta i gleda u telefon“.
Ili da on uvidi koliko je sramotno i izopačeno reći da je komemorativni skup 1. novembra „satanistički i paganski performans“, da je pre godinu dana 300 tona betona na Železničkoj stanici usmrtilo „16 šatro žrtava“, a da su studenti koji traže odgovornost za to „blokaderi- teroristi i ustaše“.
I kako bi, doista, neko kao što je aktuelni „predsednik“, generalno uzev, mogao da pojmi šta se to dogodilo 14. aprila ove godine u Novom Pazaru, kada su se na protest, na poziv studenata DUNP koji je glasio „Pazar je svijet- Bujrum u slobodnu čaršiju“, slile reke njihovih kolega i građana iz cele Srbije, koji su između stalog zajednički nosili srpsku državnu zastavu, vrativši joj tako i smisao i dostojanstvo.
On i njemu slični- koji još nisu umorni od mržnje- nisu nadležni za poštenje i ljudskost. A ni za budućnost i mladost koja mora da pešači do nje.
Njihova sloga, ukoliko pri njoj ostanu, biće, konačno, poraz vragu?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
