Ne postoji veća prepreka za dugoročni ekonomski razvoj države od nedovoljne pothranjenosti dece. Kada telo koje raste ne dobija dovoljno esecijalnih vitamina i hranjivih materija, štetni efekti će dugo trajati u odraslom dobu.

U siromašnim zemljama, ishrana se uglavnom sastoji od skroba, poput pirinča, mahunarki i graška, koji sadrže veoma malo proteina. Dakle, iako je detetu pun stomak, to ne znači da dobija pravi balans hranljive ishrane i vitamina koji su potrebni za zdrav fizički razvoj.

To uzima veliki danak. Neuhranjena deca su podložnija bolesti. Prema podacima UNICEF-a, deca koja pate od teške neuhranjenosti su 9,5 puta podložnija tome da umru od dijareje i 6,4 puta imaju veće šanse da umru od upale pluća.

Širom sveta, svako četvrto dete mlađe od pet godina je žgoljavo, što opet znači da je neuhranjenost izazvala ozbiljna a često i nepovratna fizička oštećenja. U 2001. je bilo oko 165 miliona zakržljale dece, što je ekvivalentno polovini stanovnika SAD.

Zakržljala deca se često bore da dosegnu sve svoje potencijale u školi a potom i radnom mestu, što dovodi do smanjene produktivnosti i ekonomskog razvoja neke zemlje. Studija Svetske banke je pokazala da neuhranjenost košta do 10 odsto njegove ili njene potencijalne doživotne zarade, a čak i do tri odsto BDP-a neke države.

Za borbu protiv ovog problema potrebni su nam različiti pristupi kako bi se osigurala dobra ishrana kod dece. To može da počne s jakim rukovodstvom u državama u kojima postoji akutni izazov. Dok je moja zemlja, Ruanda, smanjila smrtnost dece do 70 odsto u poslednjoj deceniji, stopa zakržljalosti je i dalje visoka, a 44 odsto dece mlađe od pet godina je hronično neuhranjeno.

Predsednik Ruande je inicirao hitan nacionalni plan za rešavanje osnovnih uzroka neuhranjenosti. To ne znači samo povećanje dostupnih izvora hrane za decu, već i edukaciju o važnosti hranljivih dijeta.

Između 2006. i 2011, na primer, udvostručili smo agrarni budžet, distiribuirali više od 2.000 krava porodicama s niskim prihodima i proširili dostavu mleka, voća i povrća. Zajednica zdravstvenih radnika u svakom od 15.000 sela u Ruandi, kao i medicinske sestre, periodično mere težinu i visinu svakog deteta mlađeg od pet godina.

Naša vlada je započela masovnu edukativnu kampanju s ciljem da proširi razumevanje značaja hranljivih dijeta. Brošure su distribuirane širom zemlje na kojima su detaljno napisane vrste namirnica koje su potrebne deci, kako ih skuvati…

Postoji konsenzus o potrebi sprečavanja neuhranjenosti u svetu. Prošle godine, Kopenhageški konsenzus – koji je okupio cenjene ekonomiste među kojima je bilo nekoliko dobitnika Nobelove nagrade – rangirao je dečiju uhranjenost kao prioritet na listi isplativih investicija koje bi poboljšale globalno blagostanje.

U mnogim zemljama s niskim prihodima, stvaranje ovih investicija zahtevaće kovanje partnerstva sa stranim vladama – a donatorski programi, agencije za pomoć i dobrovoljačke organizacije igraće važnu ulogu u okviru nacionalnih planova. Regionalna saradnja će, takođe, biti ključna za ispunjavanje ovog cilja. Za nas to znači blisku saradnju sa susedima u Istočnoj afričkoj zajednici.

Velika Britanija će 8. juna organizovati samit „Ishrana za razvoj“. Nadam se da će lideri bogatih i siromašnih zemalja, fondacije, NVO, povećati svoje napore kako bi sve ekonomije profitirale od lokalnih nabavki.

Jednostavno, tržišta preplavljena jeftinom visokokaloričnom i niskohranljivom hranom nikada neće rešiti problem hronične neuhranjenosti. Potrebno je da razvojni partneri promene način razmišljanja, što bi doprinelo raznovrsnim i ravnomerno raspodeljenim sistemom proizvodnje i distribucije hrane. Naš posao neće biti završen sve dok se za svako dete osigura zdrava i uravnotežena ishrana kao i prilika da dosegne svoj puni potencijal.

Autorka je ministarka zdravlja Ruande i predavačica na Harvardu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.