Doza Koštunice u opoziciji

Nema veze da li ste za evropsku ili neku drugu uniju, šta mislite o haškim presudama, o zločinima iz prošlosti, o Ustavu, o tome kako naša država treba da izgleda i imamo li šansu da postanemo moderno društvo ili ne. I nije važno što se borba protiv jednog čoveka pretvorila u suprotnost, jer što ga više kritikuju njegova partija osvaja sve više, a svi ostali sve manje. Ni to nije dovoljno da se stavi prst na čelo, već se kopa još dublja jama. Oni koji nisu na vlasti, u poslednje vreme, sve su glasniji u tome da i Liberalno-demokratsku partiju povuku sa sobom na dno. Koriste onu reč „izdajnici“, kao i mnogi drugi od našeg nastanka.

Prošlo je 11 godina od kad postojimo. Naši stavovi nisu se promenili ni za pedalj i oduvek smo bili svesni koja je posledica te naše istrajnosti. Bez obzira na to, nikada nismo menjali mišljenja o ključnim temama. Srbiju vidimo na evropskom putu, zločini zbog kojih smo svi ispaštali moraju biti jasno i glasno nazvani pravim imenom, svi ćemo osetiti tiho umiranje naše države ukoliko spoljna državna politika ostane „sedenje na dve stolice“. Zato reagujemo na dešavanja u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, zato ponavljamo da se mora razgovarati o Kosovu u Briselu, da se mora doneti novi ustav. Zato što su ta pitanja previše dugo ili tačka razdvajanja ili sukoba, ili i jedno i drugo, i to samo zato što se ne rešavaju.

Liberalno-demokratska partija nikada nije palila Beograd, nismo učestvovali u kreiranju Ustava, nismo 2012. godine bili „beli listići“, niti smo bili Vučićevi ministri. Oni koji jesu, usuđuju se da nas nazivaju izdajnicima. Taj lažni patriotizam, ta doza Koštunice po glavi današnjih opozicionara, koštaće celo društvo ponovo. Znamo kako to izgleda, doživeli smo to toliko puta. I zato je neshvatljivo kako neko može da pomisli da je dovoljno biti protiv vlasti, a da istovremeno nema hrabrosti da se izjasni o onim pitanjima zbog kojih Srbija i njeni građani toliko dugo stoje u mestu? Kako i zašto su došli do toga da i LDP kritikuju istom snagom? Kako se to bore protiv Vučića praveći sve veći razdor unutar opozicije? Znaju li da to aktuelnoj vlasti najviše odgovara? Da li je to cilj? Ako jeste, dobro radite svoj posao. Samo, to nije politika, već balkansko poimanje iste.

Lako je biti bučan kritičar vlasti, pa i one opozicije koja ne igra po pravilima političara-početnika. To su stare radikalske metode koje donose popularnost. U nedostatku politike, one su jedino sredstvo koje je slabašno kad se dođe na vlast i kad ozbiljni problemi moraju da se rešavaju. Upravo je zbog jasne politike LDP izazivao otpor od svog nastanka do danas.

A danas, kao i uvek, napada nas vlast, ruski agenti preobučeni u analitičare, političare, novinare, nacionalisti i preživeli ostaci naše bliske prošlosti. Međutim, najviše energije u napadanju troše oni koji se predstavljaju kao građanska opcija. Prebrojavaju nam opoziciona krva zrnca, malo misleći o onome što govore, trudeći se po svaku cenu da sakriju nedostatak politike. Za njih je normalno da prećute presudu Karadžiću, da se sakriju kad se obeležava genocid u Srebrenici, da prećute sve osetljive teme da ne izgube neki glas pred izbore.

Na šta bi današnja građanska opozicija ličila da nema LDP-a?

Janko Veselinović bi za zajedničkog predsedničkog kandidata predložio Sandu Rašković Ivić, a Đorđe Vukadinović bi to podržao, jer nada umire poslednja. Dušan Pavlović bi napravio anketu o tome na društvenoj mreži, a Saša Radulović bi i dalje opsesivno pričao o premijeru. Svi zajedno i dalje ne bi znali šta bi sutra radili kada bi došli na vlast. Kako bi rešili izručenje troje radikala, da li bi rekli istorijsko „ne“ Rusiji, da li bi i kako nastavili dijalog sa Kosovom i kako bi objasnili građanima da ne možemo da preživimo kao država samo zato što jedne te iste probleme ne rešavamo?

LDP ostaje tu gde jeste, da brani politiku zbog koje postoji. Napadan, satanizovan, prokazan – oduvek je tako. Međutim, LDP je preživeo i Koštunicu, i Tadića, preživeće i Vučića. Preživećemo i političare u pokušaju. Zato što građani Srbije zaslužuju i bolju vlast, ali i bolju opoziciju.

Autor je član Predsedništva LDP