Evolucija i revolucija školstva

U obrazovanju leži ključ ne samo za bolja radna mesta i rast BDP-a, već i za kulturni, politički i socijalni razvoj. Dobra vest je da evropski lideri izgleda prepoznaju vrednost sticanja znanja. Kada su raspoređivale fondove u okviru budžeta 2014-2020, vlade EU su mudro odlučile da povećaju finansije za obrazovanje i istraživanje, i to su jedine oblasti u kojima je izdvojeno više novca.

Da bi preobražaj Evrope usmerili ka odgovornoj inovaciji i etički odgovornoj proizvodnji, politički odlučioci moraju da obezbede da visokoškolske ustanove studentima pružaju najsavremenije znanje i fleksibilne veštine utemeljene na zajedničkim vrednostima. To podrazumeva razvijanje različitih obrazovnih sistema u rasponu od stručnih škola do programa za doktorate i obezbeđivanje studentima sticanje međunarodnog iskustva.

Na primer, program Erasmus, koji studentima omogućava da studiraju i rade u inostranstvu uvećava njihovu sposobnost da idu tamo gde ima radnih mesta. Lideri EU moraju da priznaju da je davanje kvalitetnih instrukcija univerzitetima od suštinske važnosti koliko i, recimo, pionirsko istraživanje. Kako stvari stoje, iako se svi slažu da je istraživačima potrebna opsežna obuka, preovlađuje pretpostavka da se dobri profesori rađaju i da se odlična predavanja sama dese, što ograničava obrazovanje na svim nivoima.

Poboljšanje kvaliteta smernica u okviru višeg obrazovanja je u fokusu prvog izveštaja, koji je Grupa visokog nivoa o modernizaciji višeg obrazovanja (čija sam ja predsednica) podnela Evropskoj komisiji. Jedna od 16 preporuka u izveštaju jeste i da se unapredi kvalitet predavanja putem obavezne stalne profesionalne obuke i da se prepozna i nagradi dostignuće. Taj pristup bi prosvetnim radnicima pružio veštine i motivaciju koju oni traže da bi obezbedili vrstu obrazovanja koja je potrebna Evropi.

Još jedno pitanje od suštinskog značaja i tema sledećeg izveštaja Grupe tiče se novih modela pružanja obrazovanja, kao što su Masovni otvoreni onlajn kursevi (MOOC). Zapravo, neki tvrde da je revolucija u načinu na koji se stvaraju i prenose znanje i informacije izvesna.

Iako ovi novi modeli pružanja znanja i informacija nesumnjivo unapređuju školstvo, naročito visoko, ono što se dešava je možda više evolucija nego revolucija. Drugim rečima, umesto da se okonča era tradicionalnog obrazovanja, MOOC i ostale inovacije će da podstaknu napredak do takozvanog „klik“ obrazovanja. To ukazuje da će preporuke grupe u tom domenu uključivati komplementarna poboljšanja postojećih formalnih i neformalnih sistema, kao i mehanizama za sticanje visokog obrazovanja celog života.

Studentima se osnove za uspeh moraju postavljati rano, počevši od predškolskog obrazovanja. A politički odlučioci moraju da prepoznaju opasnost od digitalne podele koja favorizuje one koji su već u prednosti. Studije, na primer, pokazuju da ogromna većina učesnika u MOOC-u, koji su cenjeni zbog njihove dostupnosti, već imaju kvalifikacije visokog obrazovanja. Evropski lideri moraju da rade na tome da se novi modeli pružanja obrazovanja pretvore u bolje prilike za širi raspon ljudi.

Zbog brzine i opsega tehnološkog napretka takoreći je nemoguće predvideti skori tok događaja i kako će oni uticati na obrazovanje. Međutim, bez obzira na to koje se nove tehnologije pojave, obrazovanje se svodi na nastavnike i studente. Obezbeđivanje sredstava i prilika koje podržavaju razvoj njihovih odnosnih uloga od suštinskog je značaja za stvaranje radne snage koja je sposobna da se prilagodi promenljivim okolnostima. To je pravi izazov s kojim se Evropa suočava.

Autorka je bivša predsednica Irske