Fajter meka srca

Zato je i birala da radi u kritičkom, i u odnosu na režime onda proopozicionom mediju. To nikada nije bilo ugodan i beskonfliktni životni izbor.

Verovala je čak, sa koleginicama i kolegama u Danasu , da novina može i bukvalno pripadati samo svojim zaposlenima i njihovim čitaocima.
Moje poznanstvo i prijateljstvo sa Vesnom dugo je preko pola veka, od trenutka kada smo se daleke 1972. upisali na Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Bilo je to vreme širenja intelektualnih sloboda, visoke energije i još živog uverenja da je student radni čovek sa pravom da saodlučuje u akademskoj zajednici jednakih. Čudi li onda da je snažno podržavala aktuelne studentske proteste, blokade i marševe?

Još tada, za mene, Zeku, Baju i druge iz generacije ona je bila borac, nekonvencionalna ličnost koja vam ne ide niz dlaku, otvoreno se konfrontira, pokazujući povremeno naslednu bosansku tvrdoglavost, ali i istovremenu i beskrajnu toplinu i brigu. Ta kombinacija fajterstva i meka srca dugoročno ubija, pogotovo u neprijateljskom životnom okruženju.

A našli smo se svi, sa ratovima i raspadom Jugoslavije u takvom okruženju. I do danas izlazili iz njega, kada se radi o prostorima dijaloga i tolerancije, na kratko. Bože, kako Vesna nije podnosila ratne huškače, mediokritete i umišljene likove bez integriteta. A to baš uspeva, kao i preletaštvo na ovim prostorima.

Kažu da ljudi žive onoliko koliko je živo sećanje na njih. Ono privatno, lično vezano je, recimo, za uspomene i sećanje na zajedničke dočeke i letovanja – na činjenicu da mi je Vesna bila kuma. Ono koje to nadilazi je neka vrsta obaveze da ni mi koji smo je poznavali i voleli, delili sa njom ista uverenja ih ne izneverimo.

Autor je profesor univerziteta