Dijalog u društvu na ivici pucanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Fantastican tekst. Odgovor na pitanja je uglavnom „ne“. Mi smo jedno drustvo sa povezom na ocima, duhovno siromasno i unazadjeno, sa svescu, razmisljanjima i floskulama iz srednjeg veka. To doduse ne znaci da se narodi oko nas mnogo razlikuju. Zato se i kaze bure baruta za ceo Balkan.

2. Moze se promeniti, ali trazi volju. Najpre, smanjiti propagandu, reformisati obrazovanje, kritikovati revizionisam i ratne zlocine, promovisati dijalog i dobrosusedske odnose, a ne mrznju. To bi za pocetak mnogo toga promenilo. Ali bi otklonilo i strah i stvorilo gradjane koji vide realnost da je Srbija siromasna zemlja, da je vlast korumpirana, nesposobna i da laze. Vlasti ne odgovaraju gradjani, vec podanici i zato siri lazi. Gradjaninu bi smetali diletanti u Vladi. Podanik ne zeli odgovornost. U to se uklapa bajka o Kosovu, da nije nje bila bi neka druga. Ljude u Srbiji kao da se sramota da se obrazuju i emancipuju i zato prostotu smatraju vrednoscu. Pogledajte na sta lice svadbe, slave…

3. Na stranu nacionalna osećanja, Kosovo i Metohija su na nezakonit način oduzeti Srbiji i, ako ni zbog čega drugog, onda zbog funkcinisanja svetskih institucija, koje se njišu kako vetar duva, Srbija ne sme da odustane od pravne borbe za vraćanje KiM u sastav Srbije. Naravno, ovo neće biti moguće sve dok bolesnici mrzitelji, lopovi i ubice budu vladali Srbijom. Sa takvim gadovima ni srpski narod ne želi da živi a ne neki drugi, sa lošim iskustvom.

4. Текст подршке Вучићу за све што чини у предаји Космета. А тек овај пример са С.Ирском изгледају смешно а заборавити ИРА и мржњу између католика и протестаната. Браво за студенте и све оно што раде на враћању поноса српском народу.

5. Verovanje u bajke i ponos nisu isto. Ako odrastemo kao narod, imaćemo se čime ponositi. Ako nastavimo da verujemo u bajke, propašćemo.