„Farenhajt 451″ – iskra koja tinja

U srži priče o društvu u kome su knjige zabranjene, a vatrogasni brigadiri ih spaljuju umesto da gase vatre nalaze se cenzura i strah od ljudi koji razmišljaju svojom glavom.

Malo više od pola veka nakon izlaska romana „Farenhajt 451″, a uz Bredberijev amin, izašao je grafički roman za koji je zaslužan Tim Hamilton.

On je odnedavno dostupan i na srpskom jeziku, i to na ćirilici, u prelepom izdanju Darkvuda, uz zanimljiv i vrlo važan predgovor samog Bredberija.

Farenhajt 451 Foto: Darkwood

Sama činjenica da je u pitanju autorizovana adaptacija daje ovom stripu na težini, a u kombinaciji sa samom tematikom to je dovoljan razlog za preporuku svakom ljubitelju devete umetnosti.

Kada jedan od vatrogasnih brigadira zadužen za spaljivanje knjiga ima neobičan susret sa devojčicom koja ga upita da li je srećan, u njemu sve kreće da se menja.

Potisnute težnje i neodgovorena pitanja izbijaju na površinu, a svest o tome koliko mu je muka od sveta koji ga okružuje postaje sve prisutnija.

Farenhajt 451 Foto: Darkwood

Bredberi je u romanu opisao društvo koje je omađijano ekranima u svim kućama, u kome je misao opasna i gde su kerozin i bacači plamena važniji od svake pisane reči.

Hamilton u stripu zadržava sve ono važno za radnju, uključujući brojne ključne rečenice i susrete, a uspeva da ne preoptereti crtež suvišnim tekstom.

Delo je u boji, ali te boje nisu vedre, već sumorne i apsolutno odgovaraju otupljenosti stanovnika i naizgled neizbežnom ratu koji se pominje od samog početka.

Farenhajt 451 Foto: Darkwood

Stripski „Farenhajt 451″ vizuelno ima možda i najviše karakteristike noara, uz istaknute nijanse plave, sive, braon i žute boje gde je neophodno.

Likovi su često u mraku, u senkama, crte lica ne vide se uvek, ali nam je u svakoj situaciji jasno šta likovi osećaju i kakve su im motivacije.
Hamilton uspeva da nas vodi kroz transformaciju glavnog lika Montaga uz dovoljno suzdržavanja da nam ne prikaže suvišne detalje, već onoliko koliko je dovoljno da sami popunimo rupe koje nedostaju.

Začeci ovog romana nalaze se u nekoliko Bredberijevih priča, a i sam ga je drugačije gledao pola veka nakon nastanka, ali iz koje god perspektive da gledamo, njegova današnja relevantnost je zastrašujuća.

Želja moćnika da cenzurišu slobodnu misao, pobune koje se guše u začetku i sat sudnjeg dana koji je sve bliži ponoći i dalje su nešto što nas brine.

„Farenhajt 451″ nije nešto što će lako leći pre spavanja, ali jeste nešto što svi treba da čitaju, pa ukoliko vam je ova stripska forma pristupačnija i prijemčivija, nemojte je zaobići.

Jer umetnost može i mora da bude iskra koja se ne gasi uprkos svim ograničenjima stvarnog sveta.