Protest protiv blokada u Leskovcu (arhiva): Foto (BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC)„Hoću da radim!“ i „Hoću da učim!“, piše na transparentima koje nose penzioneri na „protestima protiv blokada“, koje se održavaju širom Srbije, u neformalnoj organizaciji Srpske napredne stranke.
„Hoću moju Srbiju nazad“, poruka je, ispisana istim fontom, koju drži dečak, još ne ni momčić, na jednom od protesta.
Takve slike, koje ne promiču nemilosrdnim društvenim mrežama, verovatno će moći da se vide i 31. avgusta uveče- koji sat nakon nastanka ovog teksta- kada će, prema najavama, „protesti protiv blokada“ biti održani u 100 gradova i opština u Srbiji.
Transparenti sa desetak ovakvih i sličnih „mirotvoračkih“ poruka, upućenih pobunjenim studentima, građanima i društvu, a koje bi trebalo da simuliraju želju vlasti za normalnošću, mogli su se videti i na „protestima protiv blokada“ koji su pre nedelju dana organizovani u 75 mesta.
Sve su ih, horski i napamet, u nekakve televizijske kamere, ponavljali i okupljeni.
Mnogi od njih su na ove „spontane“ skupove organizovano dovezeni autobusima, dobili svoj sendvić ili mineralnu, ali i dnevnicu u evrima, kako to ovih dana izveštava portal Žig info, a i tradicija je do koje SNS, belodano, drži.
Nije malo onih koji se pitaju: a za čije babe zdravlje sve to? Kakav je društveni i politički efekat velikog posla oko organizacije skupova po celoj Srbiji i trošenja ozbiljnog novca, koji najverovatnije nije samo stranački već i naš, građanski?
Dobro, prenosiće to Informer, Pink i ostala provladina propagandna glasila, od lokalnog do nacionalnog nivoa, vizuelno će se „dokazati“ da Vučić i SNS još imaju veliku podršku građana, pokazaće se i razlika između „rušilačkih“ blokada i ovakvih skupova, koji su, po rečima samog direktora policije, „blagovremeno prijavljeni i protiču u najboljem redu i miru, bez ijednog incidenta i povređenih građana i policajaca“, a najvažniji član SNS i predsednik Srbije još jednom će u javnosti biti predstavljen kao čovek koji pruža ruku pomirenja političkim protivnicima, zarad stabilnosti i prosperiteta zemlje.
Biće to još jedno, a uvek poželjno, ispiranje mozga biračkom telu, dobiće se možda i dodatni procentić podrške za Vučićevu vlast, a pre svega će se, može biti, oteti malo poverenja koje uživaju njeni politički protivnici, pre svega taj „preteći“ studentski pokret, koji već mesecima blokira Srbiju, tražeći pravdu, borbu protiv korupcije i izbore.
Takve – male, instant i varljive- rezultate brojnih „protesta protiv blokada“, koji inače i ne mogu biti ništa više od lošeg falsifikata autentičnog studentskog bunta koji se prelio na, reklo bi se, značajan deo društva, obrisaće, kao metlom, puka i opora realnost.
Već sutra, 1. septembra, obeležava se deset meseci od pada betonske nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkog stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a ta stanica postala simbol velike tragedije i spomenik sistemske korupcije.
Niko još uvek nije odgovarao, a vlast nije spremna čak ni da pokaže sve papire o rekonstrukciji, jer bi verovatno jako dobro ilustrovali razmere bezočne pljačke u njenoj režiji, koja traje duže od decenije.
Čija je to Srbija, ko je hoće „nazad“ i po koju još cenu?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
