Između autizma i neznanja

Dok je prethodna vlada u svojim strategijama razvoja autistično tvrdila da jedino poljoprivreda može biti okosnica razvoja zemlje, mediji su pre oko godinu i po dana preneli vest da Srbija više zarađuje na izvozu softvera nego malina. Vrlo brzo nakon toga, srpski političari su prvi put počeli da gledaju na IT industriju kao na razvojnu granu kojoj bi trebalo posvetiti više pažnje.

Premijerov obilazak tehnoloških kompanija Zapadne obale SAD bi trebalo staviti upravo u taj kontekst zajedno sa aktuelnim merama Vlade za razvoj IT industrije. Iako je dobro što se ta poseta desila, jer je jedan visoki državni zvaničnik dobio priliku da vidi kako se zaista kreira vrednost u 21. veku, na samoj konferenciji i u danima koji su usledili, nažalost je postalo jasno da je država na potpuno nepoznatom terenu kada je industrija visokih tehnologija u pitanju.

Dačićeva odluka o sklapanju ugovora o licenciranju i servisiranju računarskog softvera državne administracije sa kompanijom Microsoft je još jedna propuštena prilika za višemilionsku uštedu na godišnjem nivou. Još od Zorana Đinđića, srpski predsednici vlada demonstrirali su neobjašnjivu privrženost multinacionalnoj korporaciji iz Redmonda. Čak i bez analize nerelevantnosti te kompanije u današnjem post-PC svetu, dovoljno je podsetiti da je besplatni operativni sistem „otvorenog koda“ Linux bezbednija i stabilnija alternativa plaćenom Windows-u. Srbiji očigledno nije dovoljan argument to što je nemački železnički sistem pre skoro decenije prešao na Linux, kao ni što je dan pre održavanja konferencije u San Francisku isto to učinila i Međunarodna svemirska stanica.

Dalje, tu je pitanje olakšica na plate zaposlenih u IT industriji. Iako gromko najavljivane preko srpskih medija i eksplicitno obećavane od strane državnih službenika američkim investitorima na konferenciji kao „završena stvar“, bilo je dovoljno da na domaćem terenu Milan Knežević ispred tekstilne industrije zapreti bojkotom plaćanja poreza, pa da se Vlada povuče, a članovi Fiskalnog saveta ovu meru zauvek pošalju u prošlost. Poređenja radi, susedna Rumunija već godinama ima ne delimičnu olakšicu, već potpuno poresko oslobođenje na plate programera – što, naravno, doprinosi višoj stopi zaposlenosti i izvoza.

Fantastični izvozni kapaciteti Srbije i bescarinski pristup tržištu od preko milijardu ljudi su na konferenciji takođe predstavljeni potpuno pogrešnim ljudima. Odavno je prošlo doba kupovine softvera u prodavnici u kartonskim kutijama; danas softverske kompanije zbog svog distribucije preko interneta ne plaćaju carine na proizvode. Pa ipak, Vladine zvanice su bile primarno predstavnici upravo tih kompanija. Umesto toga, trebalo je pozvati kompanije iz oblasti robotike, civilnih bespilotnih letelica i 3D štampe. Reč je o tri sektora koje su u temelju tri masivne tehnološke revolucije koje dolaze, a kojima su, zbog fizičke prirode tih proizvoda, olakšice poput onih koje Srbija nudi od ogromnog značaja.

Još jedan od navedenih ciljeva Vlade je bio i povratak eksperata koji su emigrirali. Pominjani su stanovi namenjeni njima blizu novog tehnološkog inkubatora na Zvezdari, ali se tu opet pošlo od kraja umesto od početka. Srbija još uvek ne priznaje diplome stečene na mnogim od najprestižnijih svetskih fakulteta rangiranih u vrhu Šangajske liste, često zahtevajući ponižavajuće polaganje dopunskih ispita na fakultetima Beogradskog univerziteta, koji je na istoj listi ispod 400. mesta. Takođe, tu je i nepostojanje međudržavnog ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD, zemljom iz koje Vlada primarno želi da vrati eksperte. Mnogi od tih ljudi već imaju američko državljanstvo i zakonsku obavezu plaćanja poreza svojoj novoj domovini, bez obzira gde na svetu živeli.

Pomenimo i bespovratna sredstva. Dok se Srbija hvali sa do 25.000 dolara po IT kompaniji uz obavezu investiranja još tolike sume od strane same kompanije ili investitora, Čile već tri godine poklanja po 40.000 dolara tehnološkim preduzetnicima, bez ikakvih obaveza, osim da provedu šest meseci u Santjagu.

Odlazeći sa konferencije, razočarano sam razmišljao o tome kako niko od učesnika nije rekao ni jednu jedinu reč o ključnoj stvari – razvoju srpskog start-ap ekosistema. Glavni razlog zašto je Silicijumska dolina prestonica svetske tehnološke industrije jeste snažni ekosistem malih kompanija sa velikim snovima, koji ovom delu Severne Kalifornije donosi nekoliko stotina milijardi dolara godišnje. Bez sopstvenih start-apa, inovacija koje oni kreiraju, dobrog zakonskog okvira i podsticajnog okruženja koje podržava njihov razvoj, Srbija je osuđena na to da bude samo još jedna sitna „me too“ outsourcing destinacija na svetskoj mapi.

Autor je IT stručnjak iz Kalifornije