Kačavenda

 Ja sam pojeo dve porcije pasulja, bio posan, uoči velikih praznika. Uz rakiju lakše se priča. Neko od nas dobaci kako niko u Srbiji ni da pomene kako ima žena koje vole žene, i kako gospođa Živka ima služavku i daje primr svima kako se gazdarica ponaša prema služavki. To što se po parku šetaju sve ruku pod ruku to samo pokazuje kako naš mali grad ima razumevanja za šetnju nežnosti. Još davno, još pre Prvog svetskog rata, gospodin Anđelo, istoričar, znao je u našem gradu ko se ženi, ko se razvodi. Ko krade, ko nosi duboke cipele i leti i zimi. Umeo je i da gata pa je mnogo ljudi i žena od njega tražilo savet za prošlost i budućnost. Razni ljudi i žene su pred njegovim istorijskim znanjem lako priznavali koga su voleli, koga mrzeli. Na osnovu gatanja i znanja gospodin Anđelo je još davno izračunao da naš mali grad ima sve osobine Pariza, Berlina, naročito Berlina. Gde je ljubav muških osoba terala do deset procenata. U našem malom gradu još od Prvog svetskog rata pa do danas gospodin Anđelo tvrdi da je procenat muško ženskog oko sedam procenata. On je te podatke javno objavljivao u hotelu Kren. Da li je taj procenat danas veći – ne mogu vam reći. Gospodin Anđelo umro je pre desetak godina, tačnije ubio se zajedno sa nekim Sretom koji je bio u prolazu kroz naš mali grad. Sad, kada vam pišem da imamo sedam ili osam procenata muškog ženskog – čemu tolika povika na nekog popa da je voleo da se snima dok se bije po krevetu sa nekim jal mladićem jal sa crkvenjakom. O tome smo pričali dok smo jeli pasulj i pili rakiju. U diskusiji Srećko Srećković nam je pokazao četiri knjige Platona, objašnjavajući da je to štivo koje se uči u skrivenim gimnazijama. Lepo govori Srećko. I mali i veliki grad, pa i selo u nekom procentu ljube žene i dečake. Ja vam sve ovo govorim i citiram Platona kada objašnjava šta je Gozba.

I ovaj naš ručak sa pasuljom i rakijom je Gozba. Platon nije u pravu ako tvrdi da narod, ljudi i žene, u jednakoj meri vole žene i dečake. Po njemu bi naš grad morao biti podeljen na ulice gde žive osobe koje vole samo žene ili samo dečake. Tačnije, oni bi bili u onom delu koji se zove geto. Platon ume i dobro da zapiše. Ženski Petko kod nas i u svetu ima i lepe osobine. Jer oni ne ljube odmah, recimo, dečake. On živi, recimo, u mojoj ulici i ja sam ga posmatrao. Moj Ženski Petko sedi na terasi kafane Car Lazar i gleda đake kako trče u školu. Neki zastaju da od Ženskog Petka zatraže cigaru ali on im ne daje – zna da je još rano za osmaka da puši, škola i roditelji to ne vole. Ali đaci brzo rastu i Ženski Petko se nameri na onog na kome primeti da mu „probija brada“. I tu treba tražiti pravu ljubav za kojom svi čeznu, i muškarci i žene. Retke su velike ljubavi i ne traju baš mnogo, ako se završe brakom, ljubav je pobegla kroz prozor. Ženski Petko je spreman da kroz ceo život bude sa svojim ljubimcem i da živi sa njim i da ga kada ga zarazi ostavi i da počne da trči za drugim. Ima i tu izuzetaka, često onaj što stražari ispred osnovne škole, ne onaj u kafani Car Lazar, često taj ispred osnovne škole hoće da ljubi osnovca i mi smo u malom gradu, svi znate, nekoliko njih strogo opomenuli da se mane školske dece. Mnoge od njih smo upoznali preko romana i filmova da je život čoveka ljubav sa ženom i rađanje potomstva. Ali Ženski Petko više od braka voli da ode u rat sa svojim ljubimcem. Za vreme rata po Hrvatskoj najhrabrija grupa je bila onih oko Arkana. Videći da mnogo dezertiraju Arkan je počeo da skuplja po eksjugoslaviji ljubavnike i njihove ljubimce. Velika je bila eksjugoslavija, Arkan je kao ratnik pozvao istoriju, u zatvoru je proučio grčku istoriju i tu je našao podatak da su bici kod Termopila najhrabriji ratnici bili homoseksualci, i to parovi, hrabri toliko da se jedan od drugoga ne zastide ko je bolji ratnik, pa samim tim je to bila i zakletva ljubavi. Šteta što u to vreme nisu imali kamere da to slikaju, ali Arkan je ostavio za sobom kako ljubavnici mogu da ubijaju. 'Oćemo li još po jednu kašiku pasulja jal rakiju. Da platimo, neko reče. Drugi dobaci – šteta što u društvu nemamo nekog mladića, kelneri su ružni… Što to? Mogao bi ovaj račun da nam podmiri ako bi naišao neki od naših zemunskih Petaka. Pazi, sada smo prvi put rekli množinu od Ženski Petko. Ženskih Petaka.

Rastadosmo se, zajedno platimo pasulj, rakiju i razgovor. Odlazeći nikako nismo razumeli šta su navalili na tog popa što je voleo. Ja, koji ovo pričam, zapisah – pa kako bi naučili šta je prava ljubav da nas ne opomenu pop, general popova, vladika. Morao sam da se vratim Grcima da mi to objasne. Ima kod Palilulske pijace kafana GRK. Tu dolaze pismeni ljudi sa televizije i filma. Ali ti ljudi i ja samo čekamo neki ugovor od Tijanića. Ostaje nam pijaca da kupimo malo luka i kupusa i kupih od seljaka jevtinu priču, jer je pored luka i kupusa prodavao i knjige. Reče mi, šta se vi filmadžije i ceo narod čudite i proklinjete vladiku, pa njemu se desilo ono što i Platon piše – Vladika se mnogih stvari nagledao i taj, kad opazi slično Bogu lice koje lepotu savršeno prikazuje, ili kad mu ošacne i telo, najpre protrne, pa ga obuzme neki strah pa gleda to lice i odaje mu poštu kao Bogu, promeni se, obuze ga neka vrućina i znoj… dok, dakle, posmatra lepotu mladića… zato se ne odvaja od lepote ljubimca i nikoga ne ceni više nego njega, nego i majku, i braću i sve vladike zaboravlja, neka propadne položaj, skladno ponašanje, sve to on prezre gotov robovati lepoti svoje čežnje… Ovome se može verovati a može se i ne verovati, u svakom slučaju, to je uzrok i stanje onih koji ljube…