Kako je biti Crnogorac u Beogradu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Imao Crnogorac tri sina i sva trojica po svaku cenu hoće u Beograd. Pusti on prvo najstarijeg da se snađe i poslije povuče i braću. Probao on u Beogradu preko zemljačkih i rodbinskih veza da se ubači na neku državnu poziciju, usput radio slabo plaćene poslove i poslije godinu dana eto ga nazad u Podgoricu praznih džepova. Zaputi se potom srednji sin da u Beogradu okuša sreću. Godinu dana bavio se sivom ekonomijom, , plaćao grdne kazne komunalnoj policiji pa se i on vrati s malom zaradom. Treće godine put srpske prestonice ode i najmlađi sin i eto ga nazad u Podgoricu posle šest meseci s dva kofera krcata novcem. Čude se otac i braća, a on će: “ Ja lijepo s praznim koferom na Terazije pa napišem: “ Ja sam iz Crne Gore. Vratio bih se kući ali nemam para za kartu“. A Beograđani kad to pročitaju, samo pare u kofer trpaju“. .

2. Sjajni ste! Kamo lepe sreće da nas je više takvih. Sa ovih prostora se ne bi bežalo, nego bi se na njih dolazilo.

3. Sigurno je bolje nego biti Srbin u Podgorici!

   1. Ne znam gospodine Baja otkud Vam takva konstatacija. Pogledajte statistiku popisa stanovnistva Srbije dvadešet godina unazad i vidjet cete da nas je bilo 140.000 u Srbiji a danas jedva 38.000. Srba pak u Crnoj Gori je bilo jedva 10% a danas 28%. Nije valjda postovani komsija Baja da su to Crnogorci pobjegli iz Srbije da bi se ovdje u Crnoj Gori izjasnili kao Srbi. Zelim Vam svako dobro, a sto se onih koji drmaju i kod Vas i kod nas tice, znajte da smo se kao i Vi „usrecili“.

      1. Crnogorijanac nikad nije bila nacija nego „profesija“ plemena sa teritorije crnegore. Posle 1990 kada se i Milošević izjasnio da je „srbin“ a ne „profesije crnogorac“ svi crnogrijanci su počeli da se izjašnjavaju kao „srbi“. Sa druge strane u crnojgori od 1948 i izmišljanja „nacije crnogorac“ svi su srbi popisivani kao „crnogorci“ da bi se tom praksom prekinulo kada su Srbi u crnojgori svhatili da su crnogorci ustvari „natogorci“. Drasični primer „nestanka crnogoraca“ je gospodja „crnogorski kadar“ iz Savaznog MUPa koji je nezavisnošću crnegore dala otkaz kao „crnogorka“ uzela otpremninu, a sutra se zapsolila u MUPu Srbije na istoma radnom mestu kao „sprkinja“. Eto kako su „nestali“ oni čija je bila „profesija crnogorac“

4. Pisac pominje Lalića i u njegovo vreme aktuelnu mržnju, u prvom redu na ideološkoj osnovi, sada je to prvenstveno na podeli Srbi-Crnogorci. U BiH i Hrvatskoj je bio rat na nacionalnoj osnovi i te rane su još sveže, ali osim nacionalne podele u BiH je u entitetima aktuelna i stranačka, koja donosi i mržnju. U Srbiji mesto Crnogoraca u politici i biznisu u prvom planu su bosanski doseljenici.