Koji je danas dan

Srbija je svoj najveći praznik vezala za usvajanje Sretenjskog ustava, što se dogodilo 2. februara 1835. Međutim, u ovoj zemlji je od 1919. godine zvanično u upotrebi novi, gregorijanski kalendar po kome je danas 15. februar. Pravoslavni vernici koji računaju vreme po tom kalendaru (Grci, Bugari, Rumuni, na primer), kao i svi katolici obeležili su Sretenje ili Svijećnicu u pretprošli utorak kada je, istorijski posmatrano, bila 175. godišnjica od donošenja prvog ustava Srbije.

Na današnji dan sećamo se i zbora u Orašcu, kada je Karađorđe Petrović izabran za vođu Prvog srpskog ustanka. Istoričari nisu sigurni kada se to tačno dogodilo. Pominje se Sretenje, ali po Vuku Stefanoviću Karadžiću koji je bio hroničar ustanka, okupljanje u Marićevoj jaruzi se zbilo oko 15. februara po julijanskom kalendaru (Vuk i ostali Srbi tog doba isključivo su po njemu računali vreme). Preračunato na gregorijanski kalendar, to bi bilo krajem februara.

Kada je 1582. usvojen gregorijanski kalendar, nazvan po papi Grguru Trinaestom, odlučeno je da se istorijski datumi i praznici ne preračunavaju. Zato na primer Božić po oba kalendara pada 25. decembra. Što se nas i današnjeg dana tiče, ili je Sretenje ili je godišnjica početka Prvog srpskog ustanka, a nikako i jedno i drugo. Ovako ispada da se sećamo prvog ustava sa 13 dana zakašnjenja ili isto toliko, ali pre roka, Karađorđa i srpskih ustanika.

U osvit Dana državnosti, sa Kalemegdana je sinoć ispaljen počasni plotun iz istih onih topova koji su pre dve decenije gruvali uoči 29. novembra, Dana Republike, a pre 10 godina 27. aprila za dan državnosti SRJ. U nameri da poradi na identitetu Srbije i da njene praznike usidri na nove datume u kalendaru posle propadanja prethodnih država, vlast je brzopleto preuzela „crvena slova“, pa zato građani, bez obzira jesu li verujući ili ateisti, danas praznuju Sretenje gospodnje.