„Šta Vučić može, a šta mora“: Pravni ugao na tzv. Mrdićeve zakone

U trenutku ispisivanja ovih redova ne možemo sa sigurnošću znati „šta?“ će se dogoditi sa Mrdićevim zakonima nakon njihovog dostavljanja na proglašavanje, iako u javnosti, paradoksalno, postoji konsenzus po pitanju „zašto?“ će se to nešto(?) dogoditi. Uprkos tome, postojeći pravni okviri mogu nam pružiti odgovor na pitanje „kada?“ će se to dogoditi.

Prema Poslovniku Narodne skupštine, Predsednica Narodne skupštine dužna je da izglasane zakone dostavi predsedniku Republike radi proglašavanja u roku od dva dana od njihovog usvajanja u Skupštini.

Pod pretpostavkom da Mrdićevi zakoni stignu do Andrićevog venca radi proglašavanja poslednjeg dana u tom roku (30. januar), Predsednik Republike imao bi rok od svega 5 (pet) dana – koji bi isticao 4. februara – da odluči da li će da donese ukaz o njihovom proglašavanju ili će ih uz pisano obrazloženje vratiti Narodnoj skupštini.

Zbog čega ovako kratak rok?

Ustavom je propisano da zakoni koje je Skupština donela po hitnom postupku, kao što je donela Mrdićeve, moraju biti proglašeni u roku od 7 (sedam) dana od njihovog izglasavanja.

Podsetimo se po hitnom postupku može da se donese i zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.

Predlagač ovih zakona, jeste predložio da se Mrdićevi zakoni donesu po hitnom postupku, ali nije objasnio u čemu se konkretno sastoje štetne posledice po rad organa, niti je objasnio koje su to nepredviđene okolnosti koje iziskuju takvu hitnost.

Zli jezici bi možda pomislili da se nepredviđene okolnosti odnose na tekući sukob između vladajuće većine i tužilaštva!

Drugi bi možda mogli reći kako se one ogledaju u istragama i sudskim postupcima koje bi mogle da prouzrokuju veoma štetne posledice za pojedine ljude i utiču na rad sa njima povezanih organizacija.

Koji god (ne)navedeni razlozi bili u pitanju, njihovu (ne)osnovanost ceni predsednica Narodne skupštine prilikom predlaganja dnevnog reda sednice.

Ipak, u toj proceni Predsednica NSRS nije ograničena samo (ne)navedenim razlozima predlagača!

Po hitnom postupku se, takođe, mogu doneti i zakoni kojima se propisi Srbije usklađuju sa propisima Evropske unije što je takođe predviđeno Poslovnikom NSRS.

Međutim, kako se o ovom pitanju Brnabić nije eksplicitno izjasnila, o razlozima za usvajanje ovih zakona po hitnom postupku možemo samo da se spekuliše.

Ali razliku od (nepoznatih) razloga Mrdića i  Brnabić, razlozi predsednika Republike Aleksandra Vučića moraće nam biti poznati – ukoliko on bude doneo odluku da usvojene zakone ne proglasi!

Dakle:

– Da li će zakoni doneti po hitnom postupku u cilju usklađivanja domaćih propisa sa propisima Evropske unije biti vraćeni nazad u Skupštinu zbog njihove neusklađenosti sa propisima Evropske unije?

– Da li njihovo vraćanje nazad u Skupštinu možda sugeriše da posledice koje bi mogle da zadese neke pojedince i organizacije nisu toliko štetne da je neophodno donošenje ovih zakona po hitnom postupku?

– Da li će ispostaviti da su štetnije posledice po ljude, organe i organizacije od proglašavanja ovih zakona u odnosu na posledice njihovog vraćanja nazad u Skupštinu?

Ili ćemo se, ako Vučić prosto samo potpiše ove zakone usvojene po hitnom postupku, po hitnom postupku zapravo udaljiti od EU umesto da se sa njom usklađujemo, kako nam je to iz same EU već napomenuto?

Saznaćemo za 7 (sedam) dana.

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je prvobitno objavljen na interent stranici Foruma za bezbednost i demokratiju