Foto: Beta/Branislav Božić/MOJuče sam prisustvovao kremaciji kolege koji je dugi niz godina radio u DB-u, današnjoj BIA. Otišao sam iz dubokog poštovanja prema njemu kao čoveku i kao profesionalcu. Bio je među poslednjima iz plejade onih koji su radili u teškim i opasnim vremenima, onih koje smo nekada nazivali čuvarima tajni.
NJegov profesionalni put, protkan ljudskošću, razumevanjem prema potčinjenima, kao i ogromnim znanjem, bez obzira na sadašnje vreme, revizije i zaborave, zaslužuje elementarno poštovanje institucije u kojoj je proveo radni vek.
Na kremaciji je bilo dvadesetak kolega koji su s njim radili i svaki od njih bio je deo mozaika koji su zajedno slagali. Svaki od njih deo je istorije bezbednosne službe. Ono što je bilo upadljivo, a čega nije bilo: nije bilo Bezbednosno-informativne agencije kao institucije. Nije bilo rukovodstva. Nije bilo venca. Nije bilo cveta. Nije bilo nijedne reči. To nije previd. To je jasan stav sadašnjeg rukovodstva. To je poruka!
Još jedan prizor, naizgled ličan, ali suštinski politički i institucionalni, dodatno je ogolio stvarnost. Ali i prošlost. Naime, da bi se nekada radilo u toj službi, da bi se uopšte konkurisalo za prijem, članstvo u Savezu komunista bilo je obavezno. Svi su bili članovi. Ideološki disciplinovani. Vera je bila predmet podsmeha ili progona. Juče na kremaciji, sve kolege su se krstile. I bivše i sadašnje! Taj čin nije imao veze sa verom. Imao je veze sa navikom prilagođavanja. Sa spremnošću da se svaka ideologija, svaka vrednost i svako uverenje zamene novim, čim se promeni politički dekor.
Isti obrazac vlada i danas u BIA. Potpuno odsustvo samoinicijative. Bilo kakve kreativnosti. Lične odgovornosti. LJudi koji su došli da isprate svog načelnika nisu se usudili da održe govor, da kažu jednu prikladnu reč, jer im to niko nije naredio. U službi u kojoj se očekuju procena, inicijativa i hrabrost, danas se očekuje samo poslušnost.
Zato pitanje nije šta je BIA bila nekada, dok su na njenom čelu bili rukovodioci poput onoga od koga smo se oprostili i dok su u njenom sastavu radili oni koje su takvi rukovodioci obučavali. Pitanje je u šta se pretvorila danas. Institucija koja se odrekne svojih ljudi u trenutku kada im više nisu korisni, institucija koja se plaši sopstvene senke i sopstvene prošlosti, prestaje da bude institucija. Postaje birokratski aparat bez pamćenja, bez dostojanstva i bez integriteta.
Institucije ne propadaju zbog spoljnog neprijatelja. One propadaju kada se u njima normalizuju ćutanje, strah i dvoličnost. Juče nisam prisustvovao samo jednom ispraćaju. Prisustvovao sam javnoj dijagnozi Bezbednosno-informativne agencije pod njenim sadašnjim rukovodstvom.
Autor je policijski inspektor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
