„Nevidljiva ruka“ i treći put srpske opozicije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. I zakljucak ti je u redu.Ali ja sam stekao utisak da ste se zakacili za zavetnicu sa namerom da se ocesete za mandate u skupstini,ako nije to sta drugo?

2. Da ovo je tacno i mbogima vidljivo. Dss je i prema svedocenju trojice intelektualaca u saradnji sa zavetnicima sprecio ujedinjenje. Sada radi na distanciranju od studenata prognoza je da ce uci u koaliciju sa nestorovicem na strani…. Na celu dss je covek docent a oni se biraju na 8 godina i on jako vodi racuna…. da bude ponovo biran. I na kraju to sto radi ipak nevesto radi. Lazno blokiranje ekspa, sukob sa obezbedjenjem skupstine…. Procitan je totalno

3. Ово је јасно сваком ко хоће да размисли мало својом главом. На жалост мало је таквих

4. Лако је Дверима да причају ту причу, они немају шта да изгубе јер су све већ изгубили захваљујући Обрадовићу и његовом п***опатништву. На крају нит су Двери ушле у Скупштину нит је Бошко ушао у Миличине рајске вртове већ су Двери остале без цензуса и без истакнутих чланова (Бошко, Радмила Васић, Керковићка, шачица виђенијих омладинаца на челу са Калмаревићем итд). Исто то се десило и са Народном странком. Њима је лако да безусловно подржавају студентску листу (за коју се не зна ни ко ће бити на њој, а оно мало што излази у јавност многима се са разлогом не допада) кад они ништа не добијају али ништа ни не губе – на неки начин су попут два згубидана из „Кенгура“ који седе по цео дан на врху зграде и зезају маглу држећи се своје девизе „најрентабилнији сам кад сам кући: немам ни приходе ни расходе“. У случају неуспеха те листе, Дверима ни у џеп ни из џепа, ако листа ипак успе, они опет од тога ништа немају пошто нису део листе. Нема ништа лепше у српској политици него кад ниси ни за шта одговоран и кад ти је све равно до Косова, па теглиш му*а летњи дан до подне. Тај луксуз озбиљне политичке странке себи не могу да приуште, а то укључује и ону странку која се у овом тексту између редова спомиње и којој се испод жита упућују неосноване и неумесне критике о „издаји студената“ шта год то значило. Узгред, више од пола лидера опозиционих странака је против чисте студентске листе, упркос усиљеном смешкању и тапшању по рамену, упркос подршци коју свесрдно нуде, они знају да ванредних избора неће бити, спремају се за оне редовне на којима ће главну реч опет водити политичке странке. Хтели не хтели, не може се без њих. Осим ако неко има идеје о успостављању војне хунте као у Буркини Фасо или теократије попут Ватикана, онда можемо коначно да се опростимо од политичких странака и власти и опозиције. Пошто нам то, Богу хвала, није циљ, једино решење је заједничка листа свега што је анти-СНС: странке, студенти, синдикати, јавне личности, НВО и други. Толико од мене, живела слободна Србија!

5. Ko je i malo gledao slušao „zavetnicu“ mogao je da uvidi ko je i šta je ona. Kasno je sada za pranje ruku.