Normalizacija apsurda – Nadija, Sava i Dijana

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tekst pokušava da predstavi obične političke nesuglasice kao epsku borbu dobra i zla, što deluje preterano dramatizovano.

2. Ćacičend treba rasčistiti buldožerima

3. Шта је чудно? Људи су се одувек дружили, женили и удавали. Једино ви сада пишете о томе.

4. lepo rečeno gosn Milane . hvala . treba nam više ovakvih tekstova.

5. Da li se naoruzala Dijana i kada napada Ćacilend?!
   Da li se naoruzavaju i deca iz srednje skole?

6. Verovatno ih znate od pre 30 godina pa sad da rezimirate. Kako onda nisu pre bili u Vašem fokusu…nezavisnom i visprenom. Nadam se da ako krene revolucija da se nadjemo na bojnom polju a ako ne tražiću vas po kancelarijama

7. Nazalost,profesore zivimo u drzavi apsurda,sve sti Vi lepo sprocili i predocili,i sve su to cinjenice ali narod kome je omiljeno stivo elita treba vreme da to shvati.Davno smo mi zaplovili u vodama apsurda a izlaz iz tog blata cini mi se da je daleko,ne zbog ljudi kojima je glava data za razmisljanje vec onih kojima sluzi samo za podsisivanje a puni se tracevima nemoralnih pokvarenih dusa.

8. Па није нормалност ни да овим текстом се обраћате нормалнима јер они други то уопште не чују. Не да не разумеју него не чују. Говорим на основу искуства. Шта год да објашњавате одговор је “ председник рекао “ Тамо нема “ сиве материје “ То поуздано знам. Можда утицај АТЛАСА 3и, Творца …све је режирано одозго са циљем одвајања кукоља. Само ладно ! и шетајте са студентима, не шкоди. Важно је знти да ОН не може више да умножава преторијанску гарду. То је максимум , око 10 000 у целој Србији ( из милиције, војске, црно кошуљаша )

9. Problematika „Ćacilenda“ (i ne samo ta problematika) je brzo i nenasilno rešiva opštom, organizovaniom finansijskom neposlušnošću, tj „prekidom dotoka krvi“ (našeg novca) u „telo monstruma,“ (višedecenijski nakazni ,u poslednjoj deceniji posebno izopačeni,antisistem vrednosti).
   Svi drugi putevi izlaska iz vanrednog stanja su jalovi ili pogubni.
   A za rešenje je potrebna „samo“ osvešćenost, solidarnost i masovnost.
   Možemo li tako bar jednom u celokupnoj svojoj istoriji?