Protest u Nišu (arhiva): Foto Radule Perišić/ATAImagesStudenti su u pravu kada se ograđuju od politike i njihovih današnjih aktera. Ne samo od aktuelne vlasti koja je zarobila institucije, već i od pojedinih opozicionih stranaka koje su takođe deo sistema protiv koga su ustali.
Zato ne čudi odluka studenata od pre par dana, da prekinu sa podrškom radniku EPS-a Dragoslavu LJubičiću, koji je pomenuo opozicionu SDS na čijem je čelu biviši predsednik Boris Tadić.
Nema potrebe lamentirati nad takvim potezom studenata u blokadi. Logičan je takav njihov stav. Način delovanja sadašnje parlamentarne većine, a pre svega „nenadležne institucije“ glavni je razlog ovako masovne pobune studenata. Sa druge strane, rasparčane i razjedinjene opozicione stranke ne predstavljaju poželjnog političkog partnera za komunikaciju u rešavanju pitanja koje su studenti postavili. Tako ustrojene, one su više stvar problema, nego rešenja.
Adekvatnu talasnu dužinu sa studentima su već uspostavili pobunjeni građani, koji se svakodnevno sa studentima nalaze na ulici: prosvetni radnici, akademska zajednica, advokati, kulturni radnici, radnici u IT sektoru, veliki broj lokalnih i ekoloških udruženja. Među njima je ogroman broj opoziciono nastrojenih građana, ali u poslednje vreme, prema istraživačima javnog mnenja, i sve veći broj građana koji su do sada podržavali stranke vlasti.
Zato su upravo ti pobunjeni građani koji su u obustavama rada i svakodnevno na ulicama jedini vlasni da jasno artikilišu političke ciljeve koji bi bili komplementarni studentskim zahtevima i pozovu sva udruženja, ugledne pojedince i sve političke partije koje žele obnovu institucija u jedan zajednički pokret. Svi kojima je Srbija na srcu neka se okupe oko zajedničkog cilja – ispunjenja zahteva studenata i stvaranja osnova za normalnu Srbiju.
Od svih socijalnih grupa koje su se pridružile studentima, najbrojnija i najznačajnija su prosvetni radnici, koji su do sada preuzeli i najveći rizik na svoja pleća, podržavajući studente obustavom nastave, uprkos velikim pritiscima vlasti. Zato mislim da su upravo prosvetni radnici ti koji treba da pozovu sve druge pobunjene građane, udruženja, političke stranke i ugledne pojedince u zajednički pokret za obnovu Srbije.
Nespornu legitimaciju za ovakav poziv na okupljanje imaju i advokati koji su od početka protesta uz studente, podržavajući jasno njihove zahteve. Advokati bi po logici stvari mogli dati pravni i institucionalni okvir budućem pokretu.
Studentima bi ovakav pokret bio od pomoći u realizaciji njihovih zahteva, jer ti zahtevi jesu politički, ali ne i usko partijski. Podrška pokreta studentima takođe ne bi bila partijska, već data od strane širokog fronta pobunjenih građana koji imaju komplementarne zahteve sa studentskim. Time bi se dodatno ojačala pozicija i studenata i građana koji žele promene i uređenu Srbiju i premostio trenutni jaz i nepoverenje studenata prema politici i strankama.
Prilika za javni poziv za formiranje zajedničkog okupljanja za spas i obnovu Srbije mogao bi biti najavljeni protest zakazan za 1. mart u Nišu, gde svi prisutni građani mogu u plenumu da izglasaju takvu deklaraciju. I da to bude početak stvaranje zajedničke političke platforme pobunjenih građana koja će moći da komunicira sa studentima i njihovim zahtevima.
I koja će dati adekvatan politički impuls pobunjenoj Srbiji.
Autor je advokat u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
