Paranormalni odnos prema patrijarhu Pavlu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sve sto ste rekli je ziva istina.Ipak, budite spremni za zestoku kritiku.

2. Hvala.

3. Sve tachno. I jedno stoji shto „velikoumni“ necje da je Patrijarh stao uz narod i studente…chak i izmedju studenata i kordona.

4. Ako „neko ko je raskrstio sa Srpskom pravoslavnom crkvom“ nema problem da pljuje po SPC, to mnogo govori o njemu i onima koji mu daju prostor za pljuvanje.

5. Patrijarhom brat je radio u DB.

6. Sve istina. Samo sto mnogima ne odgovara.

7. Veoma konfuzan i bespotreban tekst

8. Ok je tekst, nije da me vređa, ali ipak je banalno. Čemu diseciranje i preispitivanje svake vrednosti. Slavimo skromnost pa nek je i obična i podrazumevana. Da su nam svi ljudi na funkciji podruzemevano obične to bi ipak bilo okej.

9. @Vernik Kao što predsednik nije jednako cela Srbija tako ni Patrijarh nije jednako kompletna SPC. Odnosno Srbija i SPC su mnogo širi pojmovi i značenja od jednog trenutno nedostojnog predsednika i od današnjeg v.d. Patrijarha. Mnogo si lekcija propustio, daće Bog da to nadoknadiš.

10. Vazno da je tvoj komentar „autor je novinar“ skroman, nepretenciozan, osecajan i mudar. Ne zna se sta je vise … sad sedi i pisi neku mudrost o Svetom Savi. Meni je ovde pitanje, koliki vam je honorar za ovakav clanak, mislite da vredi tog novca?

11. Nikada nisam pročitao ni jedan tekst koji omalovažava biskupe,fratre,hodze i muftije ali zato i to isključivi srbi,pljuju uzdzž i popreko po Srpskoj pravoslavnoj Crkvi i Njenim vladikama i sveštenicima.

12. Čovek je lepo sam rekao da radi prema trenutno važeći u „uzusima“ -dok je zavisio od roditelja, krstio se, zad zavisi od drugih, pa je sa crkvom raskrstio. To je ok, samo mi nije jasno zašto piše članak o tome, malkice je blamažno.

13. Uzornost često i jeste biti običan. Ovaj neki pseudofkllzlfski cinizam nije ništa dodao.

14. Bože, oprosti mu, ne zna šta priča.

15. Ponešto o monahu Pavlu Stojčeviću, a mnogo višeo grešnom karakteru SrBalja.

16. Tekst odlično oslikava crkvene velikodostojnike raju i njen karakter pokvarenosti, AMIN.

17. Detaljno sam pročitao tekst..već godinama pratim rad Crkve..i što šta bi se tu moglo zameriti. Ali moram da priznam da nisam shvatio poentu ovog teksta…šta je bio cilj a na koncu šta je poruka.

18. U Srbiji se svaki dan „pljuvindan“. Predlazem da se kao praznik uvede „nepljuvdan“ odnosno dan kad ce srpska religiozna bulumenta da se suzdrzi od bacanja kamenica (citaj: pljuvanja) po nekome ko drugacije izgleda, misli, ponasa se, govori…
    Drzim da velika vecina ne bi izdrzali ni do prve jutarnje kafe (ili rakije, ko nju preferira), kao sto na veliki (ili Veliki) petak (ili Petak) krisom od zene i dece ceprkaju po frizideru da nadju ostatke slaninice, da se ne baci).

19. @Nepljuvdan
    Koliko vidim, autor teksta, koji sebe karakteriše kao ateistu, uopšte nije pljuvao… A Vaše poimanje pravoslavlja je smešno, ali ajde, dobro…

20. Mi Srbi se nikoga ne bojimo. Mi smo srusili tri carstva.
    Patrijarh Pavle u svojoj poslanici Albancima neposredno nakon svog ustolicenja.

21. Ziva istina. Svaka cast na hrabrosti da se stvari nazovu pravim imenom. A sto se tice slucajeva koji se prikrivaju u SPC, neverovatno mi je da pokojni Patrijarh nije bio obavesten ili da nikad nista o tome nije cuo. Ne secam se da je ikada zauzeo stav o tom pitanju, ili da se jasno I glasno zauzeo za zrtve svojih sluzbenika.

22. Naš etos (običaji, ponašanje) i patos (emocije, strasti) određuju naš budući logos (rasuđivanje). Samo budala od nikoga ne uči, jer da bi preživeli morate učite od uspešnih. Od engleza smo mogli naučiti – ali nismo – da je moguće istovremeno: poštovati etos, ali ga u hodu vremeneske evolucije i novih pojmova (koji nastaju slučajno) i potreba – valja reformisati. Engleski puritanizam i kontinentalni pijetizam stvorili su u hodu vremena novi etos i baš je taj novi etos omogućio pojavu naučne revolucije u 17/18. veku tj. novi način liberalnog građanskog života – disciplinovanje svojih verovanja pomoću empirije – a to je omogućilo bolje i uspešnije rešavanje brojnih problema koje imamo u našim privatnim životima, strukam i politici. Ovi protestantski pokreti bili su bolje opremljeni za razvoj moderne nauke, demokratije i savremenog umreženog društva od drugih verskih pokreta. Puritanizam je zamah dobio u doba Elizabete I – bile su to grupe nekonformističkih vernika koji su bili nezadovoljni efektima reformacije u Engleskoj. Puritanske ideje su se širile uglavnom u prezviterijanskim (crkva koju vode izabrane starešine, umesto biskupa) krugovima koje su stavljale snažan naglasak na lokalnoj autonomiji i samoupravi, kao i na protivljenje katoličkoj ikonografiji. Slično pijetizam je reagovao na krutost protestantskog ortodoksnog dogmatizma stavio je naglasak na praktičnu pobožnost, ličnu odgovornost za spasenje sebe i svojih bližnjih, hrišćanin mora svesno podrediti ceo svoj unutrašnji i spoljašnji život hrišćanskim principima. Etos rada, samoodgovornosti pred Bogom, a proučavanje (zakona) prirode imalo je za cilj da služi slavi Božijoj. Nažalost naša crkva nije imala nikakve idejne pokrete koji bi potpomagali stvaranju novog etosa preživljananja našeg društva.

23. Odličan tekst!