Penzije u raljama pogrešnog sistema i nejake ekonomije

Sada se predlaže 12 odsto i ako se predviđa manji rast BDP-a, manji rast plata i znatno manja inflacija nego u prethodnoj godini. Nije logično niti ekonomski razumno. Nije, ali je u skladu sa važećim sistemskim rešenjima. Uslov za ovoliki rast penzija je bio, da godišnji iznos penzija padne ispod 10 odsto BDP-a. Samo u tom slučaju penzije rastu u skladu sa rastom plata. Ako su penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a onda rastu za pola rasta plata i pola inflacije, a ako dostignu ili premaše 10,5 odsto BDP-a, rastu u skladu sa inflacijom.

Ovom povećanju se penzioneri neće dugo radovati. Ako se ostvare očekivanja Narodne banke Srbije da inflacija u narednoj godini bude 3 odsto, i da realan rast BDP-a skoči sa ovogodišnjih manje od 3 odsto na skoro 5 odsto, što se samo poželeti može, ukupan rast BDP-a u narednoj godini iznosio bi oko 8 odsto. Pretpostavimo da i plate porastu za 10 odsto.

Odlično i za ekonomiju i za zaposlene, ali ne i za penzionere. U tom slučaju iznos penzija bi zahvaljujući ovom povećanju od 12 odsto, premašio 10 odsto BDP-a, pa bi se pri sledećem povećanju penzija primenilo drugo sistemsko rešenje. Penzije bi porasle 6,5 odsto (5 odsto po osnovu rasta plata + 1,5 odsto po osnovu inflacije), i još više zaostale za platama.

Kod nas, kao što vidite, i niska inflacija može da pogodi penzionere, zahvaljujući važećim sistemskim rešenjima. Sreća da penzije zbog ovolikog ovogodišnjeg povećanja neće premašiti 10,5 odsto BDP-a, u kom slučaju bi penzije umesto 6,5 odsto iduće godine porasle samo 3 odsto. Naravno, nismo mi izmislili tzv. Švajcarsku formulu, ali je ona primenjiva u drugačijim ekonomijama od naše.

Koliko smo izgubili vezu sa normalnim ekonomskim relacijama i odnosima, govore i procene, u stvari obećanja, rasta BDP-a plata i penzija, pa i minimalne zarade do kraja 2027. godine. Predsednik pre nekoliko dana najavi da će BDP te godine iznositi 102 milijarde evra, a ministar finansija, povodom odluke o povećanju minimalne zarade od 1. januara na 551 evro, po ko zna koji put ponovi da će prosečna plata krajem 2027. godine iznositi 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra i minimalna zarada 650 evra. Kakav nesklad.

Očekuju da BDP za dve godine poraste za 15,8 odsto ili oko 7,5 odsto godišnje, tj. sa ovogodišnjih očekivanih 88,1 na 102 milijarde evra, a plate za 40 odsto i penzije za 34 odsto. Najblaže rečeno, neozbiljno. Razmišljaju li državni čelnici i čelnici NBS šta bi bilo sa inflacijom ako bi toliko porasla masa plata i penzija, taman da i realan rast BDP-a u te dve godine bude po 6 odsto godišnje, što je u našem slučaju skoro nemoguća misija.

Nisu takva obećanja slučajna i data iz neznanja. Znaju državni čelnici, ma koliko nespremni za stvaranje uslova za uspešnu i održivu ekonomiju, u kojoj se raspodela odvija u skladu sa stvarnim rezultatima ekonomije i da su mere koje preduzimaju putem dekreta, zabrana ili povremenih čestitki, penzionerima ili mladima, u dobroj i moćnoj ekonomiji nepotrebne, a u nemoćnoj kakva je naša, po pravilu, kontraproduktivne. Kao što znaju da nam je ekonomija, suprotno onom kako je predstavljaju, nemoćna i na ozbiljnoj stranputici.

Da su njene glavne karakteristike – loša demografija, velika emigracija, sve veći deficit kvalitetne radne snage, manjak domaćih investicija, tuđe bankarstvo, ogromna zavisnost od stranog kapitala, natprosečna inflacija, srpske plate i penzije pri evropskim cenama hrane, nizak ekonomski rast za sadašnji stepen razvijenosti, skupe i nepouzdane infrastrukturne investicije, pogrešni razvojni prioriteti, kurs dinara nezavisan od kvaliteta ekonomije, kvalitet života većine stanovništva ispod dostojanstvenog, i da ne nabrajam.

Samo računaju da to većina ne shvata. Naravno, počelo je to odavno, ali i aktuelnoj vlasti pripadaju velike zasluge. U takvoj ekonomiji skoro svaka odluka i ambicija je pod znakom pitanja. Sporna i neizvesna.

Krajnje je vreme da se manemo ekonomskih improvizacija i računskih akrobacija u izražavanju rasta svih ekonomskih vrednosti u evrima, pri godinama nepromenjenom kursu dinara i pored inflacije neuporedive sa evropskom. Najvažnija mera uspeha ove ili neke druge vlasti morala bi da bude, koliko se menjaju napred navedene karakteristike naše ekonomije.

A penzije treba da rastu samo u skladu sa rastom plata, a plate u skladu sa rastom BDP-a, uz jednokratno povećanje penzija sa sadašnjih 47,5 odsto na, bar, 52 ili 53 odsto prosečne plate, kako bi se koliko, toliko nadomestio dosadašnji sporiji rast penzija od rasta plata. Jednostavno i logično. Veza penzije i plate počinje još danom zaposlenja.

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.