Pod istom kapom ne mogu živeti Andrić i „Elita“: Tekst profesorki koje tvrdoglavo odgajaju čitaoce u doba evidentne krize čitanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo za istupanje u javnost sa ovim tekstom koji je danas više nego potreban da podstakne I druge, koji Isto tako misle da uzmu učešće u promociji čitanja. Preko je potrebno usmeriti pažnju na mlade ljude, na značaj čitanja i izražavanja u obrazovanju.

2. Još kad bi roditelji pročitali deo ovog teksta! Bravo za profesorke!

3. Poštovane profesorke, imate privilegiju da radite u Filološkoj gimnaziji, gde dolaze đaci okrenuti jeziku i literaturi, te je sa njima moguće raditi i još više ih motivisati za učenje i ulazak u svet literature. Ne znam kakav biste osvrt i analizu dale da radite u nekojj, npr. mašinskoj školi, i to po dualnom modelu, gde dolaze samo oni đaci koji nisu mogli nijednu drugu školu da upišu, pošto im je uspeh u osnovnoj bio jedva dovoljan. A zamislite, u programu za srpski jezik, i za ove je Crnjanski.

4. Plasiranje činjenice da Rijaliti program, tehnologija itd. isključuju književnost i obratno zvuči problematično. Šta više, oprečni univerzumi daju podlogu za kreiranje novog, širenje svesti i napredovanje kritičkog aparata. Zar nije opšte poznato da pod istom kapom nosimo I glavu sa dva oka? Nemojte uzimati zdravo za gotovo stvari kao takve. Ništa se ne podrazumeva i ništa nije zlo ili dobro samo po sebi. Pobogu, koliko imamo načitanih zločinaca!? Nista nije dobro ili loše samo po sebi. Medijska propraćenost je stvar novca i to. je. to. Koliko ima djaka u školama koji beže od kuće zbog loših uslova i okruženja? pričati im da čitaju knjige dok im se roditelji tuku(i to ako ih imaju), preživljavaju i ili „snalaze“ je neukusno u najmanju ruku. pozabaviti se čovekom pre svega, a ne programskom šemom ili sledećom knjigom koju će da čita.

5. „Trudimo se da, osim u retkim trenucima, tehnološka pomagala ostanu izvan naših priča i pričanja“
   Zašto? Ja sam kao mlađi mmnogo čitao, u mom gradu gde sam odrastao sam imao i privilegiju da sam odem u depo u biblioteci i da biram knjige. Ali kad sam počeo da radim i dobio porodicu, sve manje vremena i manje čitanja. I onda otkrijem E Book Reader – dovoljno mali da mi je stalno u torbici. I sad dok čekam dete sa treninga, ili bilo šta gde je mir duži od 10 minuta – 100tinjak knjiga mi je na dohvat ruke.

6. „Vječna zublja vječne pomrčine, nit’ dogori niti svetlost gubi“.

7. Veliko BRAVO za profesorke koje su napisale ovaj tekst! I veliko BRAVO za decu koja ustaju svojim profesorima. To su prave VREDNOSTI. Od bebećeg uzrasta sam ćerki usadila ljubav prema knjigama. Sada ima 9 godina i ne prodje dan da pored školskih obaveza ne pročita knjigu!

8. Knjige, braćo, knjige…

9. Књигољубе, имам утисак да си и ти проблематичан. Ја сам занатлија, моји родитељи су се свађали, били смо сиротиња, али сам цео живот читао књиге. Што значи, ко хоће може , ко неће нађе оправдање. Професоркама велико БРАВО за ово што раде.

10. Nastavite,jedino normalno ponasanje ima smisla,i u najtezim vremenima,posebno tada. Evo prvi put lajkujem nesto.

11. Bravo!

12. Bravo za profesorke!!

13. Pristojnim ljudima su ovakve vesti važne i diraju u srce, bez obzira da li je „naše“ dete ili nečije „tuđe“ dobilo nagradu zbog svojih afiniteta prema pisanoj reči. Pristojne ljude ne zanimaju vesti o nasilju i prostakluku „elite“ Željka Mitrovića i Aleksandra Vučića. Na žalost, većina građana je priprosta, neobrazovana i ne čita ništa sem tabloida, hrane se tuđim agresivnim ispadima i budalaštinama, zbog čega takvih vesti i ima u tolikoj količini. Kao da su urednici novina i časopisa ubeđeni da mediji koji se ne bave nasilnicima, budalama i njihovim ispadima, nemaju šta da traže na trafikama. Bar da su probali da budu drugačiji, pa da kažu „Eto, probali smo, ne ide, moramo i mi kud i ostale ovce“.

14. Konačno jedan lijep tekst,koji promoviše prave vrijednosti

15. Đaci došli zbog Tijane ajfon :(

16. Još da ovo vidi neko iz medija, i da konačno počnu pisati i obaveštavati o lepim stvarima u školama i o dobroj i lepo vaspitanoj deci! Muka mi je od svakodnevnih naslova, od najodvratnijih priča, pa pitam se ko su naši novinari, kakav je njihov mentalni sklop kad samo o ružnom pišu…?

17. Bravo profesorke, svu sustinu problema ste iznele!

18. „U junu mesecu“, „složile smo se“? Eh, profesorke Filološke gimnazije… A tekst kao tekst, red opštih mesta, red samohvale… Uzdravlje nam bilo!

19. Pristojan tekst. Samo ga pokvariše pri kraju sa „naučnim skupom sa 12 učesnika u Andrićevom institutu u Višegradu“! Ovaj „institut“ je Dodikova i Kusturičina izmišljotina za pranje budžetskih (naših) para! Drage profesorke koliko li je knjiga moglo da se obezbedi za školske biblioteke od para koje su ulupane u Andrićgrad u Višegradu (na čijem mostu je izvršen jedan od najvećih zločina prema Muslimanima u ratovima devedestih)?!

20. Ne mislim da decu treba odvlačiti od tehničkih novotarija i interneta, mislim da ih treba uputiti kako da ih koriste u pravcu sticanja znanja i čitanja, te kako da razlikuju bisere od đubreta. Insistiranje na jazu između knjige i telefona/kompjutera od dece udaljava knjigu. Moja deca najviše vole da drže papirnu knjigu u rukama, ali se ne gade ni čitanja na telefonu, naročito u prevozu ili u čekanju… Roditelji treba deci da čitaju dok su mala, da shvate kako je zamamno zamišljati cele svetove. Kad ih škola preuzme, na nastavnicima je da im valjano objasne zašto su Antigona, Hamlet ili Proces danas relevantni i kakve veze s dečjim životima imaju.