Policajci u civilu su stalno gledali na sat: Šta su čekali, 21.45?

S obzirom da mi nije prijatno u velikim gužvama u masi, uvek sam na obodu, gde je više vazduha, a i bolji pregled nad situacijom.
Nakon Slavije sam otišao i do zgrade Vlade Srbije gde je bilo dosta ljudi koji su sa video-bima slušali i gledali prenos sa Slavije.

Više hiljada ljudi je demonstriralo parole protiv režima i negodovalo protiv kordona policije, ali je bilo bez incidenata. Samo verbalni ventil.

Iskustvo protestovanja 30 godina mi je dalo sposobnost da čitam i situaciju, i policiju. U vreme režima Slobodana Miloševića režim se oslanjao na brutalnu represiju policije u uniformi, i na neki način to je bilo poštenije. Znalo se ko je ko. Ovaj režim je zloupotrebu snaga bezbednosti podigao na makismalni nivo i potpuno promenio (zlo)upotrebu istih.

Policiju u uniformi koriste kao čuvare zgrada i prostora, često ih žrtvujući da budu „napadnuti“ od strane provokatora, da bi dali povod da prebiju normalne građane koji nisu ništa drugo nezakonito radili.

Iz iskustva, posmatram ljude u civilu na obodima u grupama od dva do četiri lica, koji su potpuno nezainteresovani za temu protesta. Oni su na mobilnim uređajima, imaju torbice, često kačkete, kratko ošišani, neki sa tetovažama i više izgledaju kao kriminalci nego kao obični građani ili policija u civilu po pravilima službe.

S obzirom da sam sličnih godina, imam kačket i torbicu, ti isti često misle da sam „kolega“, ali malo iskusniji ili iz druge uprave.
Sinoć sam na jednom mestu kod Vlade Srbije, sa strane Generalštaba, prepoznao skoro 20 policajaca u civilu. Pošto uglavnom misle da smo kolege, mogao sam da stojim među njima i pratim i govor tela i međusobnu komunikaciju, kao i da vidim da im komunikacija sa „centrom“ ide preko vibera, preko grupe „28.6“, a ne preko „Avale“, kako pravila službe nalažu.

Koliko sam laički upoznat, formalna zakonska komunikacija policije ide preko tretra veze Avala ili bi tako u uređenim zemljama bilo. Neformalne grupe koriste chat grupe za koordinaciju. To nema šanse da je po zakonu.

Pri tome, sve vreme su slikali demonstrante i slali na grupu, a ništa se nije dešavalo. Bilo je mirno. Nije bilo potrebe. Pošto smo mi njih posmatrali kako oni posmatraju demonstrante, moja „koleginica“ u paru (a u stvari supruga) im je prišla i pitala ih iz koje su Uprave…

Jedan joj je odgovorio (verovatno misleći da smo kolege) da su iz UKP (Uprava kriminalističke policije).
(S obzirom da je javna bezbednost bila neugrožena i da za to postoji sektor Javne bezbednosti i unifomisana policija, oni ne bi trebalo da su uopšte tu.)

Tu je naš razgovor stao… Mi smo ostali da posmatramo njih kako oni posmatraju demonstrante, slikaju i snimaju, a i prilično su bili dobro raspoloženi.

Posle smo kod kuće tu četvorku videli na TV-u kako prilično grubo hapse jednog demontranta.

I još jedno – dvojica su stalno gledali na sat. Kao da čekaju određeno vreme.

Možda 21.45?

Kako smo došli do toga da nam policajci izgledaju kao kriminalci? Jedan od njih nabildovan, u zelenom, za bradom kao vehabija i dobrano istetoviran, nimalo ne uliva poverenje običnog građanina, naprotiv, ulivaju strah.

Možda je to i namera.

I opet, zašto su stalno gledali na sat i na viber? Šta su čekali?

Uputstva?

21.45?

Mislite o tome.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.