Policija pod komandom autoritarnog režima: Analiza 1. i 5. septembra na Univerzitetu u Novom Sadu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Захваљујем на доброј и прецизној анализи поступања полиције свих врста.
   Ваљда је сада (након много месеци а посебно након садашње отворене ловне сезоне на студенте и грађанство, сва средства, свуда и увек дозвољена), да полиција никада неће прећи на страну народа. Никада није ни прелазила! Није прелазила током студентских демонстрација тридесетих година, већ је млатила па и убијала студенте… Није прешла полиција на страну народа 1941. већ је одмах постала слуга окупатора… Није прешла ни 1944/45. већ је пробала да се прикачи на нове власти (лукаво преварени да се сви пријаве к’о да ништа није било 4 године, па настрадали/нестали после самопријављивања)… Није била милостива ни 1968. већ је добро претукла студенте код подвожњака, па чак и револуционара Вељка Влаховића… Није ни Петог октобра стала уз народ, већ је брзо претрчала новим лидерима, како би избегла заробљавање на Ташмајдану и скоро линчовање у Мајке Јевросиме. Падале су барикаде на аутопуту од Ниша, због страха за сопствени живот, а не из подршке народу…
   Што је рекао мој ћале мом старијем брату кад је хтео у милицију: „Радићеш много лоших ствари за мале паре, без икаквог поштовања од било кога, додуше с малим привилегијама. Бити жандарм/пандур ил’ полицајац/милицајац – није занимање, није професија, већ је то карактер (често слаб) и личност (често лоша)“. Био ћале предратни и послератни официр и правник, уз то и „комуњара“, али поштен и паметан…
   Свака част добрим и поштеним, савесним и стручним полицајцима, али шта раде у том муљу око себе?
   Ако не могу да промене систем, нега га напусте, има посла около…
   Поздрав, Зоран