Politika raspamećivanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Šta je sa genocidom nad Srbima u Podrinju, akademiče ?

2. Citajuci izjave Bosnjaka kako onih iz BiH tako i iz tzv. „sandzaka“ stice se utisak da u samozaljubljenoj mitomaniji ne da ne zaostaju za Srbima ili Hrvatima nego da su preuzeli vodjstvo i odmicu krupnim koracima.
   „Bosanske vrednosti hiljadugodisnje istorije Bosne“, svojatanje Bosne i to bez ikakve osnove i prava, izjednacavanje sebe sa Bosnom… Halo!

3. Ako ti ne budeš dao odgovor na fingirano ko će?
   Foče, Visegrad, Bratanac, Zvornik..do Janje, pogledaj sastav stanovništva 1990 i 2021. Samo to.

4. Potpuno ste u pravu gospodine- raspamećivanje je na delu. Toliko priče o Srebrenici (neosporno zločina je bilo) i toliko negiranje srpskih žrtava zločinima i genocidom druge strane je teško raspamećivanje.
   Pročitajte knjigu „Planirani haos“ možda će vam biti jasnije.
   Dodik se ništa manje ili više ne razlikuje od ostalih političara u BiH, i ta vrsta negiranja te činjenice je takođe raspamećivanje.
   Ali možda ste i vi prošli kroz neku metamorfozu pa je rapamećivanje ostavilo trag i na vas.

5. Pokušao sam da razumem prethodne komentatore, ali u tome nisam uspeo. Oni očito nisu dobro shvatili dobro potkovan tekst profesora Slezovića.
   „Nemojte se više identifikovatti sa Miulošem iz nacionalnog mita. Karadžić je sa takvom identifikacijom odveo srpski narod u Bosni u zlo. Koristeći tu identifikaciju i Dodik bi da krene istim putem, ali je svestan da nema iza sebe JNA kao što je imao Karadžić:“ – ja sam tako shvatio dobronamernu poruku autora ovog teksta slikara Slezovića.