Pomirenje sa Albancima – ključni prioritet Srbije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A zašto sve to moramo da uradimo baš sada? Šta bismo još mogli da izgubimo ako "pomirenje" odložimo do trenutka dok Albanci ne sprovedu u delo sve ono što su potpisali u Briselu? Sever, Srbi na jugu, crkve i manastiri, definitivno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, kao i pitanje nestalih.
   Šta može EU da nam uradi? Da nas ponovo bombarduje? Da nam uvede sankcije? Da nam odloži prijem u EU? Šta?
   Zašto baš sada moramo da trčimo pred rudu? Ima li bilo ko bilo kakav racionalan razlog zašto bismo uradili tako nešto?

2. federacija i konfederacija, mašta radi svašta.

3. Yugoslovenska kriza je pochela na Kosovu i tu bi trebalo da se zavrshi na reversan nachin znachi miran…pomirenje…ali sa obzirom na veliku mrzhnju na obe strane tezhak zadatak za politichko vodjstvo…ali vazhno je pokushati…ne mozhe se provesti vek u mrzhnji iako za nas balkance to nije chudo obzirom na nashu tvrdoglavost….

4. Zar autoru nije bilo jednostavnije da umesto ovolikog naglabanja samo napiše: "treba da priznamo kosmet kao nezavisnu državu."

5. Za tango je obično potrebno dvoje.

6. Niko neće, ili ne može, ili ne zna da misli, jer je to sposobnost sa kojim se čovek rađa, dok je učenje iz knjiga i slušanje sa predavanja mnogo lakši proces. Niti u najvišim institucijama duhovnosti, na čelu sa SANU ne umeju da postave problem i da se na njemu radi temeljito, tako što bi prvo doznali istinu, a samo sa istinom se rešavaju problemi, postvaljajući osnovno pitanje: kako su to Albanci osvajali Kosovo i Metohiju, počevši od Prizrenske lihe 1878. i njenih odluha i plana. Srbi pozvani da misle, zaposleni u pomenutim isntitucijama, radije sami donose zaključke, bez da imaju dovoljno, najčeće malo, ili pogrešne podatke. To njihovo pojedinačno ne insticionalno regaovanje, ne razlikuje se od novinara plitkog uma koji sebe najavi sa nekim događajem koji pobuđuje pažnju, najčeće najniže strasti kod čitalaca, kojima je čitanje novina i slušanje televizije zabava. Ta još kada čuju da je drugima teže nego njima oni postaju još ravnodušniji prem problemima sopstvenog života, čime sami sebe i um i telo invalidiziraju.Nisu oni čuli za prvu poruku genijalnog Bude: “Život je problem, treba ga rešavati. Ako si malo dosciplinovan rešićeš malo problema, ako si potpuno disciplonovan rešićeš sve životne probleme.”
   Sigurno u SANU ima ljudi koji znaju da misle, ne mora da je fulozof po obrazovanju, može i talentovani matematičar da postavi problem i da počne razmišlajnjem da dođe do pravih pitanja. A kada čovek zna da formuliše pitanje, može da traži odgovor koga uvek ima. Ja sam više puta pisao kometare u Politici. No, prestao sam pre nepuna dva meseca, otkada su se vratili da rade neki kretenizirani tipovi koji su nam uništili prvo veliku državu, pa manju, a Srbiju doveli da još uvek nije država koja napreduje, veće koja se rastače. Pisao sam i ovde komentare u kome sam pominajo da nusu Albanci samo parama potkupili SAD i EU, već i sa lažnom istorijom napisanom u knjigama koje se čuvaju ne samo u bibliotekama najboljih univerziteta već i u bibliotekama Bele kuće i Pentagona. A tamo su “dokazi” da smo mi Srbi, prijatelji Rusa, silom oduzeli Kosovo Albancima. Na ovome su radili institucije u Tirani i Prištinie, a podržavali su ih u Beogradu Hrvati i Slovenci u najvišim držaničkim, političkim i obrazovnim institucijama. Tako da svako javljanje kao ovo što je ovde ponuđeno ima težinu kao kada je neko teško bolestan, a neko ga povremeno češa gde ga zasvrbi, sa uverenjem da mu pomaže da ozdravi.

7. Samo neko sa glavom zabijenom duboko u pesak moze da pomisli da je resenje moguce dok god postoji jedan od ta dva naroda. Balkanski rat za osmansko nasledje je i dalje u toku i priznanje Kosova nece nista resiti jer ce Albanci nastaviti da pritiskaju dalje dok ne vrate Srbiju u granice iz 1878., a i Srbi da mogu izasli bi na Jadransko i Jonsko more.

8. @

   Steva Mali,
   koliko se ja secam kriza nije pocela na Kosovu vec u Srbiji tj Beogradu. U Beogradu je vidjen problem statusa APV i APKiM. Stara teznja za centralizmom i superiornost prema drugim republikama nas je dovela tu gde jesmo. Ne treba zbadati glavu u pesak, kako rece nas vodja. I to bi se trebalo odnositi na celu nasu istoriju a ne samo na aktuelno kosovsko pitanje. Da je bilo lustracije i katarze danas bi nam lakse bilo da se suocimo sa gorkom istinom. Ne verujem da ce doci do koncenzusa po bilo kom od ovih pitanja. Jedan znacajan kocnicar u tim procesima su SPC i "sluzbe".