U nedelju, 13. aprila, stalnim gostima kafane „Mala Vltava“ objavljen je poslednji fajront. Od ponedeljka lokal menja vlasnika, po svoj prilici i namenu. Bife, koji je nekada radio u sastavu Ugostiteljskog preduzeća „Tri grozda“, odnedavno je dat u zakup. Smešten u neposrednoj blizini „Orača“, zauzimao je prostor pored samog ulaza zgrade u Makenzijevoj 81, u kojoj je, po povratku u Beograd, stanovao Miloš Crnjanski.
U nedelju, 13. aprila, stalnim gostima kafane „Mala Vltava“ objavljen je poslednji fajront. Od ponedeljka lokal menja vlasnika, po svoj prilici i namenu. Bife, koji je nekada radio u sastavu Ugostiteljskog preduzeća „Tri grozda“, odnedavno je dat u zakup. Smešten u neposrednoj blizini „Orača“, zauzimao je prostor pored samog ulaza zgrade u Makenzijevoj 81, u kojoj je, po povratku u Beograd, stanovao Miloš Crnjanski. Bašta „Male Vltave“, zauzimala je deo platoa, na kome dominiraju dve lipe i prosto je mamila da se tu postavi neko pristojno obeležje u spomen na velikog pisca. Tim pre što su se tu okupljali njegovi savremenici, pisci, na primer: Rade Vojvodić, Buca Mirković, Muharem Pervić, Vuk Krnjević, Mirko Miloradović kao i mnogi anonimusi i početnici koji su tu dolazili da čuju reč i savet okupljenih bardova.
Tu su se okupljali i članovi društva Vračarski breg, čiji je nedavno preminuli predsednik, advokat i pisac, Miša D. Jovanović, predlagao da se raspiše javni konkurs na kome bi stručnjaci odabrali skulpturalni umetnički objekat koji bi bio dostojno znamenje u spomen na Miloša Crnjanskog. Predlagao je i da se taj lokal preimenuje u „Kafe Crnjanski“, da preuredi tako da podseća na epohu u kojoj je Crnjanski stvarao, da se na zidove pokače fotografije iz njegovog života..
Umesto ostvarenja ove lepe zamisli, opštinska uprava je dug prema velikom srpskom piscu otaljala tako što je od nekog primenjenog umetnika naručila i „u ime građana Vračara“ na fasadu zgrade zafljiskala spomen ploču, kakvu Crnjanski sasvim sigurno nije zaslužio. Uvredljivo je i to što je taj primenjaški rad okačen preko jednog drugog primenjaškog rada, tj. u sam centar devastiranog betonskog vitraža s raznobojnim staklićima, pored izloga restorana „Orač“. Na tamnosmeđe obojenoj i dobrano oljuštenoj pozadini, bronzana ploča s likom pisca i tekstom koji vapi za lektorom. Fleka na fleku!
Tako će Čuburom i dalje da se viju seni njenih najpoznatijih stanovnika, bez šanse da se skrase i spoje sa mestom na kome su živeli i stvarali. A tako bi bilo lepo čekati trolejbus na skveru Slobodana Markovića, prolaziti ulicom Milana Oklobdžića ili Jelasija Kalacanovića, prolaziti pored spomen kuće Ita Rine, sastajati pored biste Miloša Crnjanskog.
Dok ovo pišemo, majstori su već ušli u lokal. Čuburci opet ostaju beskućnici za još jednu znamenitost: kafanu „Mala Vltava“. A šta će novi vlasnici da smisle (kladionica, kafić, butik), potpuno je svejedno, jer Čubura je puna slojeva, a duh nekadašnjih svratišta i sastajališta ostaje trajno upisan u čubursku pisanu i usmenu povest.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
