foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Uspomena na Milevu Marić 150 godina nakon njenog rođenja, „sećanje na ženu koja se usudila da misli“ treba da bude opomena i simbol pred kojim podrhtava ovaj režim.
Upravo oni koji sistemski uništavaju naše obrazovanje, koji zbog osvete srednjoškolskoj pobuni žrtvuju školu od nacionalnog značaja „Jovan Jovanović Zmaj“, koji ćute na batinanje novosadskih učenika, studenata, pobednika na međunarodnim takmičenjima, drznuli su se da večeras govore o „snazi duha i intelekta“ na proslavi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Ima li većeg licemerja i ironije sudbine od toga da upravo oni koji zatiru slobodoumlje uzvisuju Milevu Marić?! Ko u svom vremenu sve radi protivno slobodi i pravdi, protiv bića naše mladosti koje se usudilo da misli, proslavlja život i delo ove izuzetne žene glasom puknutog zvona što prazno jeci u provaliji besmisla.
A njeno pravo nasleđe danas u grudima nosi naša pobunjena mladost na ulicama širom Srbije.
Autorka je članica predsedništva Stranke slobode i pravde
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
