Aleksandar Vučić na Svenarodnom saboru u Nišu: Foto (BETAPHOTO/MILAN MARIČIĆ) Nakon prethodnih izbora, analize su pokazale da je vladajuća stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem, zauzimala i do 90 odsto medijskog prostora. Time je već godinama praktično ukinut parlamentarni dijalog, naročito onaj sa stručnim sagovornicima. Predsednik se pojavljuje kao dominantna politička figura, bez stvarne debate ili kritičkog suočavanja.
Tokom godina, Aleksandar Vučić je nakon svakog izbornog ciklusa menjao funkciju – od potpredsednika vlade, preko premijera, do predsednika države. Međutim, njegova politička uloga ostajala je ista: centralna i dominantna.
U izbornom sistemu Srbije ne postoji jasna odredba o predizbornoj ili postizbornoj odgovornosti političkih stranaka. Umesto konkretnih i merljivih programa sa rokovima, građanima se nude opšta obećanja. Pravo da biraju i da budu birani formalno pripada građanima, ali se u praksi svodi na političke partije, uz nepisano pravilo da je predsednik stranke uvek na čelu izborne liste.
Predsednik, kao ključna figura, određuje gde će se održavati mitinzi. Pristalice se dovoze autobusima iz svih krajeva zemlje – od Vranja do Subotice – kako bi slike masovnosti i ovacija bile što ubedljivije. Okupljene često bodri porukama poput: „Moramo ih pobediti kao nikad do sada!“ ili „Mi smo za njih Real!“
Izbori se više ne održavaju u redovnim četvorogodišnjim ciklusima. Na prethodnim izborima uvedena je praksa parcijalnog glasanja – u oko 70 opština centralne i južne Srbije, dok su Beograd i AP Vojvodina ostavljeni za kasnije. Gradonačelnici u Beogradu telefonski su pozivani da podnesu ostavke kako bi se omogućilo raspisivanje novih lokalnih izbora. Na čelu liste, kao i uvek, bio je predsednik Vučić.
Autor je privrednik iz Novog Sada
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
