Preteće pismo na Sajmu knjiga

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Još jedan u nizu ( propagandnih ) tekstova sa ciljem da se ocrni ( kratko rečeno) Sajam knjiga u Beogradu.
   Uporni ste.
   Ali srama nemate.

2. Koji crni sajam knjiga sto bi kazala moj baba.
   Zacrnjenu “kulturu” crnih fantomki i crnokošuljaša ni zgrada Sajma a ni Sajam Knjiga ne može da “opere”.

3. Za naše elite od 1945., „kultura“ je samo i isključivo tzv. elitna kultura (visoka moda, muzejska umetnost,., klasična muzika) tj. nešto sekundarno – otuda oni misle kultura to su „ukrasi na torti“ to je nešto sporedno, ako se ima novca (za to). Ništa nije pogrešnije i štetije za društvo od ovakvog neznanja. Najsuplja stvar – za društvo je – nekultura, zašto? Primarni kulturni obrasci stvaraju – mem-ove koji „vuku“ društvo – u određenom pravcu. Da li probleme rešavate u argumentovanim raspravama ili pomoću pesnica i tojaga? Da li sve može biti tema rasprave i presipitivanja ili postoje tabui? Dali je „rad“ za vas vrlina ili mučenje (kazna)? Da li poštujete zakone ili ne? Da li svoja verovanja discilinujete empririjom ili ne? Ove meta kulturne matrice od vas naprave Švajcarsku ili Srbiju. Primarni elementi kulture (a ne sekundarni) instrumentalizuju se u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, našu orijentaciju u društvu. Od toga zavisi kako vozite auto, kako obavljate poslove,., kako se ponašate – a od toga zavisi da li će se u: saobraćaju, na građevinama, mestima okupljanja i tsl., – ginuti – kao na bojnom polju ili ne. Počnite da sabirate sve te naše pogibije (plod nekulture) sve te naše invalide, sve te stalne stresove koji proizvode brojne najteže bolesti – novac za lečenje i terapiju – puno malih sabiraka u konačnom zbiru veliki (zapanjujuće) veliki brojevi – milijarde evra; to premašuje budzet koji Srbija ima.

4. Uvek nagrade pripadaju privilegovanim izdavačima

5. Kad već pomenuste predsednika književnih prevodilaca, želim da Vam skrenem pažnju na gotovo ustaljenu pojavu u domaćem izdavaštvu. Knjige se više ne prevode sa originalnog jezika, već tzv. prevodioci samo prilagode (izuzetno nevešto) hrvatski prevod našem jeziku. Takođe, lektori otaljavaju svoj posao na prvih 20-30 stranica, a posle je najčešće blagi užas. Apelujem na sve izdavače da svoj posao rade valjano i da daju svoj doprinos opismenjavanju ljudi.