P(r)okopana nostalgija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prvo, železnička stanica se na ruskom kaže „vokzal“ a ne vozgal a drugo, koliko znam, predviđeno je i da beogradska glavna stanica postane neki muzej.Čemu kuknjava?

   1. Neki muzej? U svim normalnim zemljama glavna železnička stanica je skoro pa u centru grada. Odlično povezana svim vrstama saobraćaja sa svim ostalim delovima grada. Uglavnom su to stanice građene u 19. ili početkom 20. veka. Sve imaju pokretne stepenice i liftove za osobe sa invaliditetom. Čiste, uredne, sa svim sadržajima koje su putujućem svetu potrebne. Informacije su sa otvorenim šalterima a zaposleni na njima znaju strane jezike. A šta je sa nama? Zatvaramo stanicu u centru grada zarad ličnih interesa ljudi čije ime ne smem da pomenem jer kometar neće biti objavljen. Stanica se seli u nedođiju za koju niko nije siguran gde se nalazi. Do tog objekta se dolazi dvema autobuskim linijama gradskog saobraćaja. Kada se stigne onda nastaje košmar. Gde su informacije? Sa kog koloseka polazi voz? Gde da kupim kartu? O nekim pokretnim stepenicama, ili nedaj bože liftovima, nema ni govora. Reče pre neki dan estradna ministarka da će to biti vrlo brzo izgrađeno. Postavlja se pitanje pa zašto do sada nije igzrađeno? Prošlo je nekoliko godina od kada je On svojom posvećenom rukom svečano „otvorio“ Prokop. I šta se čekalo do sada? Ili je Beograd na vodi mnogo važniji od tamo nekakvog Prokopa?

2. Eto, nismo imali srce da nas okupiraju Rusi posle drugo svetskog rata. Sada bismo i mi bili ko Ceska. A ne bi kukali za majcicom, bratom i td Rusijom.