Puzajući fašizam u Srbiji

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. DRŠ“TE LOPOVA

   „It makes no difference whatever they laugh at us or revile us, whether they represent us as clowns or criminals; the main thing is that they mention us, that they concern themselves with us again and again…“.
   Mein Kampf

   Palamudia taktika proizvodnje dogadjaja uspeala je da upeca još jednu žrtvu, ovog puta tzv Savez Antifašista Srbije. Svako ko iole poznaje teoriju društva i noviju evropsku istoriju, zna da su fašisti i komunisti bili politički rivali, a ne neprijatelji, jer su im ideološke osnove bile iste.

   Parola fašista bila je, zapravo:

   „Jedan narod, jedna partija, jedan vodja.“ To je bila i parola komunističkog pokreta, na čelu sa Josipom Brozom. To je i parola, za sada neobnarodovana, Aleksandra Vučića, samoproglašenog Vodje, koga naš SAS nema petlju da pomene poimenice.

   Fašisti i komunisti borili su se za prevlast. Negde su pobedili fašisti (Italija, Nemačka, Španija), negde komunisti (Rusija, Kina, Kuba), ali i jedni i drugi bili su stvarni nerijatelji demokrtije, koja je na kraju, barem delimično, trijumfovala.

   U Srbiji je fašizam gotovo ustoličen, ali tako je i sa Kinom, gde vlada parola: Jedan narod, jedna partija. Naša trenutna politička situacija najbliža je onoj u Rusiji, gde, takodje, vlada pseudo-višepatijski sistem.

   Drugovi iz SAS mogli bi da se potsete kako je to bilo kod nas za brozomornih vremena, pa da malo spuste ton. A naš „Danas“ mogao bi da kao feljton publikuje nešto iz Golo-otočke literature, kao one Dragoslava Mihailovća, na pr.

2. Gospodin Ovsištanin, i pored (po, i na ovom mestu nekoliko puta ponovljenom, sopstvenom „priznanju“) pedesetogodišnjeg naučnog rada, pa još u „brozomornim vremenima“, nije uspeo da domaši dotle da „vidi“ da je Savez antifašista stvarno a ne tzv. ime jedne od antifašističkih organizacija u Srbiji, niti da razlikuje fašiste i komuniste, jer „svako ko iole poznaje teoriju društva i noviju evropsku istoriju“ zna da između fašista i komunista ničeg nema istog (sličnog ili nalik), pogotovo ne „ideološke osnove“, a o parolama da i ne govorim(o)!
   Ipak, gospodin Ovsištanin uvek „uspeva“ da zameni teze, podmetne „znanja“, izmesti problem i temu, poveže nespojivo…!

3. komunisti, fasisti, isti, isti, isti.

4. Fašizam u Srbiji ne puzi, već galopira. Usudio bih se reći da je pobedio, čeka povoljan vetar sa strane, da razvije puna jedra i otvoreno progovori.

5. …komunisti, fasisti,cetnici, radikali- Vucicevi, Nikolicevi , Seseljevi, Jeremicevi, Dodikovi, Irinejevi – mnogobrojni prevodi na savremenom srpskom jeziku!

6. TEORIJA I PRAKSA

   Druže Oluja

   Da bismo etiketirali državna uredjenja, moramo se prvo složiti oko defincija. Da vidimo šta je to isto, a šta različito, kod fašizma i komunizma (barem teorijski).

   Fašizam:

   (i) Jedno-paptijska diktatura
   (ii) Jedan neprikosnoveni vodja (Duče, Firer, ..)
   (iii) Privatno vlasništvo velikih i srednjih firmi.

   Komunizam:
   (i) Jedno-partijska diktatura
   (ii) Jedan neprikosnoveni vodja (Generalisimus, Maršal, ….)
   (iii) Državno (tj partijsko) vlasništvo velikih i srednjih firmi.

   Pogledajmo malo istorijsku praksu:

   Fašizam:

   Uz dužno poštovanje razlike izmedju čistog fašizma i nacioal-socijalizma, imali smo u Nemačkoj
   1. Hitler dolazi na vlast glasačkim listićima.
   2.Ukida instituciju predsednika Rajha (Hindenburg) i apsorbuje tu funkciju za sebe, kao vodje Parije na vlasti.
   3. Ukida sve stranke, osim svoje nacional-SOCIJALISTIČKE.
   4. Zavodi teror u nemačkoj i osniva koncentracione logore za nepoželjne gradjane.
   5. Ispiranje mozgova, pogotovo omladine (Hitlerjugend itd).

   Jugoslavija

   1. Josip Broz dolazi na vlast na bajonetima prekodrinskih srpsko-ustaških partizana
   2. Manipulacijama ukida instituciju kraljevine i onemogućava povratak Kralja u Jugoslaviju.
   3. Ukida sve stranke u državi, osim svoje komunističke (sic) partije (Partija).
   4. Zavodi teror, koji uključuje masakr pristalica JVUO, monstruozni obračun sa svojim Udbašima (Goli otok i dr:)
   5. Ispianje mozgova, pogotovo omladine (Pionirska organizacija, itd).

   Što se „tzv“ tiče, nismo se razummeli. Svaki naziv je legalan, samo u dobro vaspitanom društvu ne stavlja se u njega vrednosni sud, kao banalna zloupotreba u propagandne svhe. Tzv NOB pretenduje da je to bila borba za narod, što je stvar mišljenja. Ona je i informaciono isprazna- da li ima i Narodno Okupacione Borbe? Ima (upravo to je i bila NOB), ali ko će to da prizna?

   Ili, još bliže: tzv Srpska Napredna Stranka nije naziv, već propagandna parola. Šta znači ono „napredna“: Da li su druge stranke „nazadne“ i koji je to kriterijum za „naprednost“, što je vrednosni sud, sa kojim ne mora svakoda se složi.

   I uopšte, ostavimo narod na miru, dosta mu je i njihovih muka.

   Eto, toliko, druže Oluja. Za sada besplatno, ali neće uvek biti tako!

   Smrt „komunizmu iz Belog Dvora“, sloboda narodu!