Savez Srba pod jednom "šljivom"

Kao u mitu o stoglavoj hidri, iza svake odsečene glave nikne nova i uvek izgleda isto: ima lice i naličje ogoljenog nacionalizma. Tako je i u slučaju mog razgovora sa Čedomirom Antićem o novom ustavu u dnevnom listu „Politika“.Pokušavam da objasnim u čemu se i zbog čega ne slažemo sa njim, a gospodin Antić se, umesto odgovora, bavi ličnim uvredama onih sa kojima diskutuje, tako prekidajući debatu o sadržaju novog ustava.

Čedomir Antić ne želi da prihvati da javna rasprava nije poligon za međusobna optuživanja, da LDP kao partija svakako nije „mrzitelj“ nekog naroda, pa ni srpskog, ili da uopšte ima ambiciju da deli teritorije, poklanja ih ili razmenjuje po političkom ključu, jer su nas takve ambicije i dovele do ambisa u kom se nalazimo. Najmanje želimo da rasprava o novom ustavu krene u pravcu koliku, umesto kakvu državu želimo. Upravo su to razlike koje smatramo suštinskim i zbog kojih smo polemiku i započeli.

Dakle, građanska umesto nacionalne države znači da građani imaju jednaka prava, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Tu nema prostora za insinuacije da nekoga manje vrednujemo. Naprotiv. Demokratska društva jesu nastajala u okvirima nacionalnih država. Međutim, to su prevaziđeni okviri i sada već razvijene demokratije. Na nama je da ubrzamo taj proces i, po mogućstvu, da preskočimo barem neki korak u razvoju, jer uveliko kaskamo. S druge strane, naše igranje na kartu nacionalnog uvek se završavalo jednim ratom, proterivanjima naroda, nametanju volje iz centra moći u Beogradu i tome slično. Što se tiče preambule kao poslednje odbrane Kosova i Metohije, nju je vreme pregazilo i nema te politike ili pojedinca koji to može osporiti.Jasno je da ona nije bila nikakva prepreka da Kosovo postane republika.

Čedomir Antić je intelektualac, istoričar, koji svakako zna da su Albanci vekovima unazad pokušavali da ostvare svoja prava, a da je problem kulminirao u savremenom dobu. Naime, upravo je Slobodan Milošević ukinuo autonomiju Kosova 1989. godine, a JNA je zavela vanredno stanje na toj teritoriji. Stoga se ne može reći da salonska desnica nije bila na vlasti kad su ukidana prava ili vođeni ratovi, jer je upravo Milošević na krilima nacionalizma započeo jednu eru. Ta se era završila novim sukobima, pa i menjanjem postojećih granica. Eksploatisanje nacionalnog naboja u političke svrhe u nerazvijenim društvima ne dovodi do napretka, već suprotno, do urušavanja postojećeg sistema sa tendencijom potpunog nestanka. Ne jednog naroda, već jedne države. Upravo zato, u današnjim okolnostima, govorimo i o većim pravima za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, koju društvo nameće. Iz iskustva sa ukidanjem prava nekadašnjoj pokrajini na jugu, uvereni smo da je ispravan put veća prava na severu i decentralizacija.

Sve dok smo država koja ne zna ni sopstvene granice, teško da se možemo porediti sa Nemačkom ili Francuskom. Problemi sa kojima se Evropa suočava jesu veliki, a neka rešenja čak i sporna. Međutim, to je samo argument više da se i daleko razvijenije države suočavaju sa problemima, kao i da ne postoje trajna rešenja. Zato što je društvena dinamika iznad svake političke odluke. Zato kažemo da ustav nije i ne sme biti mrtvo slovo na papiru. Društvo menja pravne norme, a ne obrnuto. Ustav mora biti pokušaj da se oslušne trenutno stanje u društvu i da se odgovori na njegove potrebe. I nikakve poražene ideje o Velikoj Srbiji, kao ni posledice iste, ne smeju biti na stolu danas. Da ponovimo, nije poenta kolika, već kakva država. Savez Srba pod jednom „šljivom“ je ideja zbog koje ćemo jednog dana zaista da stanemo pod jednu krošnju. Jer se ideja o Velikoj Srbiji svela na to. Tamo gde su srpski nacionalisti „branili“ svoj narod, tamo njega više skoro i da nema.

Zato misao o ujedinjenju srpskog naroda ili nacionalnoj državi treba zaustaviti na vreme. Nijednom narodu na našim prostorima dobro nije donela.

O svemu ostalom možemo da govorimo, bez sujete, uvreda i optuživanja. Jednaka prava za sve građane, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, veća autonomija Vojvodine i decentralizacija Srbije. Liberalno demokratska partija to predlaže.

Srbiji je preko potreban novi ustav zato što je neophodan raskid sa prošlošću koju simbolizuje stari. Zato što u ovim ustavnim okvirima nisu moguće društvene promene niti procesi evropskih integracija. Zato što vlast mora biti podvrgnuta ograničenju, stavljena u granice prava i odgovorna građanima.
O tome želimo da govorimo. O stvaranju moderne evropske države.

Autorka je članica Predsedništva Liberalno-demokratske partije