Slobodan čovek traga za svojom „glavom“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Glavna mana despotoskog načina organizacije države – „vlast je nepogrešiva“ (jednocentričan sistem). Mi od srednjeg veka nismo „učili na grešakama“, naše elite su stvorile mit – osveštani tabu – da naše vođe nikada nigde nisu pogrešie. Pa pošto nijedan od njih – nikada i nigde – nije pogrešio, nema se šta popravljati. Za to vreme, na primer, u VB postojalo je višecentrično društvo „svako može da pogreši“: kralj, aristokratijea, crkva, gradovi – pa pošto svako može da pogreši – a greške moraju biti popravljene – nastala je demokratija, građansko društvo, liberalizam, nauka. Savremenik Svetog Save (1175-1236), Aleksandra Nevskog (1220–1263), Džingis-Kana (1158–1227) – je Robert Groseteste (1168–1253) pradede-nauke, kancelar Oksfordskog univerziteta koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine, grešeke se moraju popravljeti jer „ponavljanje greške“ treba smatrati „kugom razuma“. Sve mora biti podvrgnuto kontroli „scientia experimetalis“ koja stoji iznad „autoriteta“. Grčka kontemplacija i hrišćansko spasenje zamene jednom AKCIJOM „nagađanja i pobijanja“. Znanje (u smislu episteme) – može postojati samo u matematici – sve ostalo podleže empirijskom – „prosuđivanju“ – sve je mnjenje. Da bi bilo mnjenja mora da postoji liberalna tradicija, koja dozvoljava postojanje institucija gde se mogu voditi slobodna nadmetanja – otuda i autonomija struka. Mi to nemamo ni u 21 veku!