Svi mi – kritičari

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dete, ne brani ono što se ne može i ne sme braniti.
   Ta Basarina rečenica nije seksistička, nego prostačka.
   Staviti Basaru u istu rečenicu sa R. Petrovićem, Dučićem i Crnjanskim je isto kao kada bi u trkačku stazu stavili Ladu Samaru pored bolida Formule 1.

   1. Sramno je na šta su sve danas spremni ovi mladi ljudi, koji su, s jedne strane, toliko ambiciozni, a s druge strane, sujetni da ne vide dalje od nosa, kada žele da se dodvore nekom kulturnom estabilšmentu, pa onda moraju da napišu ovakve stvari. Tužno je to što ova devojka pledira da bude neka književna heroina i deo akademske zajednice, a ne ume da napiše i argumentovano logički iznese svoj stav o romanu, nego nas zavrće u neke nesuvisle rečenice. Jer ovo školuje katedra za srpsku književnost.

      1. Ja ovde osećam sujetu.

2. Džaba, neki ljudi, pa se hvalili i da su pesnici, nikad neće shvatiti neke stvari. A porediti Basaru sa Milerom, Bukovskim ili Uelbekom, prava je blasfemija (DeSada isključujem, tu su negde). Idemo dalje.

3. Сваки писац све време – свесно или несвесно – пише о себи, било да је то Басара или ова млада дама. Нема туђих мисли у твојој глави. Пишући “туђе” мисли, писац улази у саму дубину своје личности.

4. Neverovatno koliko se devojčica raspisala da odbrani ovu prostačinu. Razlika između njega i Desanke je u tome što je ona bila kulturna žena. On nije kulturan čovek. Nikad nije ni bio. Nije ni Bukovski, ali vaše poređenje sa njim je u najboljem slučaju katastrofalno, jer je bukovski bio pijani odvratni šarmer. Basara ne bi uspeo da šarmira ni čoveka koji nakon 40 godina na pustom ostrvu u njemu konačno vidi ljudsko lice. Desanka Maksimović, koliko god uzdizana u doba komunizma, pored ljudskosti i blagosti koja ju je krasila, imala je jednu jedinu stvar koja bi Basari, da bi pokrio sve ove nedostatke, bila prekopotrebna, a on je na žalost svih nas nema: talenat.

5. Kakav osvrt! Hvala! Slažem se! Basara je pobedio! Slobodno maštovito filozofira i nadasve je duhovit.

6. Kakva lepota lica, kakav blistav um, a u Srbiji mora da živi! No, budite sigurni, lepota, dobrota i um pobediće i ovo zlo koje je u prolazu.

7. Mnogo znanja, malo dara. Već preko 30 godina u Srbiji vlada teror akademizma. Ogroman broj onih koji su završili Filološki fakultet, uglavnom srpsku književnost terorišu darovite pisce. Ovenčani nagradama ne shvataju da ih niko nikada neće čitati. Za to vreme u oba udruženja, a i van njih ima darovitih pisaca koje “ kritičari “ sa sve doktoratima i svojim zbirkama “ poezije “ pokušavaju da marginalizuju. Protiv inetrpretacije… čitajte Suzan Zontag.

8. Tekst je nepismen. Jedan glagol u prezentu ne kongruira sa imenicom u množini u fukciji subjekta. Nema dalje šta da se komentariše tekst. Pozdrav za kritičarku i redakciju Danasa.