Tekovine EU ili balkanske stranputice

Da li je moguće da autori izveštaja nisu upoznati da su direktive stavljene van snage pre donošenja navedenog zakona. Nažalost, poslanici su usvojili Zakon o računovodstvu, iako su još u fazi donošenja poslaničke grupe upozorene dopisom Saveza računovođa i revizora Srbije o neusklađenosti zakona sa međunarodnim standardima i važećim evropskim direktivama. Istine radi, na upozorenje Saveza u raspravi su ukazivali pojedini poslanici. I pored toga Skupština je usvojila zakon kojim je isključena međunarodna profesionalna regulativa, profesionalne računovođe i asocijacija članica Međunarodne federacije računovođa. Srbija je tim zakonom naprednu svetsku praksu kao osnov kvaliteta finansijskog izveštavanja isključila iz računovodstva i finansijskog izveštavanja – vidi čuda – pred početak pregovora o pristupanju EU.

Umesto desetogodišnje prakse primene globalnih standarda i ostale profesionalne regulative u Srbiji predlagačima su u saradnji sa moćnim i uticajnim konsultantskim firmama vraćeni balkanski pravilnici. Autori propisa kažu da će pravilnike moći da primenjuje ko god poželi, iako u Srbiji ima desetine hiljada profesionalnih računovođa, čija su zvanja proizvod globalnih standarda edukacije. Ali, u Srbiji se standardi ne primenjuju po svetskim, već po balkanskim pravilima. U Srbiji će autori pravilnika „najbolje standardizovati finansijsko izveštavanje“. Ko će sve to platiti? Iz Zakona proizilazi – obveznici, odnosno privreda, a zakon se mora poštovati. Odgovor daju i aktivnosti komercijalnih konsultantskih firmi oglašavanjem instruktivne literature, savetovanja i seminara radi tumačenja novodonetih računovodstvenih propisa, uz visoke naknade.

Nekada je profesionalni računovođa – šef računovodstva polagao zakletvu kod državnih organa, a danas to čini po Etičkom kodeksu za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa. Aktuelni propisi o računovodstvu izgleda da su kreirani u funkciji komercijalnih interesa, a to je nespojivo sa etikom. Verovatno je to razlog što su autori, Zakonom o reviziji, Etički kodeks za profesionalne računovođe i standarde kontrole kvaliteta kao akta globalne računovodstvene profesije dodelili državnoj Komori ovlašćenih revizora, iako to uopšte nije moguće. Treba priznati da je ova nemoguća misija „remek-delo“ namera ili neznanje autora predlagača Zakona. Zakon takođe ne propisuje nikakvu odgovornost za lica koja sastavljaju finansijske izveštaje, niti instituciju koja ih kontroliše, a ni sankcije za sastavljača finansijskih izveštaja (koji ih čak i ne potpisuje), što se prvi put dešava u Srbiji.

Na osnovu Zakona je, umesto standarda, donet i poseban Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica (Službeni glasnik RS, br. 118/2013), za najveću izveštajnu grupu preko 95 odsto obveznika, kao jednostavan akt koji će svako moći da primeni. Međutim ta „jednostavnost“ podrazumeva pomoć konsultanata, njihovih časopisa, priručnika i seminara koji mnogo koštaju, a namenjeni su za više stotina hiljada entiteta. Uz pomenuti Pravilnik objavljene su i bilansne šeme, koje višestruko odudaraju od zahteva međunarodnih standarda i Direktive 34/2013 EU. Još uvek nisu objavljeni podzakonski propisi za druga pravna lica, iako je to bila zakonska obaveza. Za njih su zakonom predviđeni i novi Kontni okvir, šeme, uz „jednostavan pravilnik“ koji će uz pomoć standarda i konsultanata primeniti u praksi, ali to košta, a zakon je zakon.

Posledice primene propisa o računovodstvu za obveznike su očigledno velike. Prvo, nameću se nove višestruko veće obaveze i poslovi za obveznike primene zakona, odnosno lica na poslovima računovodstva. Drugo, nameću ogromne troškove obveznicima od više stotina miliona evra, što nije cilj nijedne ekonomije, a ni standarda i evropskih direktiva. Treće, zbog nepropisivanja profesionalne stručnosti lica i odsustva kontrole finansijskih izveštaja još više će podstaći već raširenu sivu ekonomiju. Četvrto, ovakvi propisi nas udaljavaju od standardizacije finansijskog izveštavanja, ključne pretpostavke kvaliteta finansijskog izveštavanja. Peto, evropski put zahteva primenu međunarodne profesionalne regulative, pratećih pravila i procedura međunarodnih regulatornih tela, i profesionalnog računovođu, ključnog kreatora kvaliteta finansijskih izveštaja, a oni su zakonom proterani iz računovodstva i sistema finansijskog izvešavanja, iako ih u Srbiji ima više desetina hiljada.

Nažalost, rašomonijade kreiranja sve lošijih i lošijih propisa iz računovodstva (u poslednjih 15 godina doneto je čak sedam zakona i još 14 zakona o izmenama i dopunama zakona o računovodstvu i reviziji) plaća privreda kojoj se sve više nameću nepotrebni poslovi i sve veći troškovi. Ovde treba dodati i štetu koja se nanosi prihodima Srbije. Korist jedino imaju uticajne konsultantske firme, razni konsultanti i analitičari u čijem interesu se izgleda i kreiraju navedeni propisi i njihove izmene.

Protiv takve prakse Savez RR Srbije se, kao članica Međunarodne i Evropske federacije računovođa, bori svih ovih godina da pomogne Srbiji na putu ka EU. Savez sam ne može, ali mora i nastaviće da štiti svoje članove koji sve više najavljuju građansku neposlušnost, u smislu bojkota primene novih propisa. Kažu, sačekaće da se završe izbori, a posle njih najavljuju i proteste.

Kao što se prethodno vidi, EU je dezinformisana kroz izveštaj za 2013. godinu u vezi sa Zakonom o računovodstvu koji nije od koristi za privredu, već joj nameće nove, a nepotrebne poslove, nanosi štetu i velike troškove. Zakon ne može da sprovodi 4. i 7. direktivu, jer one ne postoje još od pre donošenja Zakona. Da bi prevazišla probleme, Srbija mora doneti novi i kvalitetan Zakon o računovodstvu (bez uticaja raznih konsultanata), u interesu Srbije i njenog puta ka EU, a to je zakon koji implementira najbolju svetsku praksu u naš sistem finansijskog izveštavanja.

Autor je generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije