Kako mi je Telekom povećao račun za mobilni

Ali, muka je muka, a nekako se čini da su sve naše muke, velike i male međusobno uslovljene i uvezane. Zato sam rešila da obelodanim svoje iskustvo sa Telekomom Srbija u vezi korišćenja mobilnog telefona i možda time nekome i pomognem.

Kao i mnogi korisnici Telekoma, i ja sam za februar ove godine dobila račun za mobilni telefon sa iznosom uvećanim u odnosu na ugovor (po mojoj proceni za oko 1.000 dinara). S tim što je to za mene bio poslednji mesec ugovorenog perioda.

U poslovnici sam još čekajući u redu saznala da je Telekom povećao cene i to objavio na svom sajtu i da su korisnici mogli blagovremeno i otkazati svoje ugovore, samo da su pročitali. Od momenta kada sam došla na red otpočelo je moje ispravljanje „krive Drine“.

Prvo sam po savetu službenice mejlom uputila Telekomu reklamaciju povodom dobijenog računa u kojoj sam, pored prigodnih komentara na temu njihovog odnosa prema korisnicima, tražila da iznos iz računa usklade sa ugovorom, tj. smanje.

U suprotnom, da ću završiti saradnju sa njima, kao što sam već ranije učinila u pogledu paketa Box. Ubrzo sam dobila (SMS porukom) odgovor da mi je reklamacija uvažena i da će račun biti umanjen i dostavljen. Kad sam mislila da je sve rešeno, problemi tek počinju.

Prvo mi je neko iz Telekoma telefonom saopštio istu informaciju o umanjenju računa koji ću dobiti jednog dana. Zatim sam dobila SMS poruku sa opomenom da platim već dostavljeni (uvećani) račun u roku od osam dana uz pretnju ukidanja odlaznog saobraćaja. Potom sam ja mejlom tražila objašnjenje, uz pitanje da li znaju šta rade i dobila odgovor da je sve u redu i da ću dobiti umanjen račun. Pa sam mejlom dobila zahtev da dostavim šifru ugovora i broj telefona radi sigurne identifikacije, što sam momentalno uradila.

Zatim sam SMS porukom dobila novu opomenu da platim onaj veći račun, sada sa rokom od pet dana uz istu pretnju. Pa mi se opet neko javio telefonom da mi kaže da dobijeni veći račun ne plaćam, jer ću dobiti umanjen, ali se ne zna kad. Tom prilikom su mi takođe predočene spektakularne ponude za naredni period po neverovatno niskim cenama.

Iako sam ja objasnila da sam tog trenutka na ulici i da ne mogu da pratim ponuđene bonuse i akcije, osoba je nastavila da agresivno objašnjava kako takvu ponudu neću dobiti u poslovnici, ali je na kraju odustala. Od tada se niko ne javlja, a ja posle skoro mesec dana od dana prvog obaveštenja o uvaženoj reklamaciji, novi račun nisam dobila.

Naravno, već sam dobila račun za mesec mart, koji je opušteno uvećan prema nekom novom „profilu“ i sa povećanom cenom jer je prethodni ugovor istekao. Pritom, svi pokušaji da dobijem informaciju telefonom propali su. Na početku svakog telefonskog pokušaja morala sam da „razgovaram“ sa virtuelnim operaterom, pa kad to ne uspe bivala sam prebačena na čekanje koje je beskonačno. Na kraju sam u poslovnici dobila obaveštenje da račun, iz neznanih razloga, još nije spreman, a kad će, ne zna se.

Pritom, u navedenom periodu od mesec dana iz Telekoma sam sa nekih drugih brojeva dobijala informacije o prazničnom iznenađenju, bonus dijamantima i drugim sjajnim pogodnostima njihove atraktivne ponude, kao i slične gluposti koje ja doživljavam kao cinične. Zapravo, osećam se baš kao ovca koju treba ošišati i pitam se da li to mora biti tako. Pošto imam dosta godina, sećam se vremena kada je roba imala svoju očekivanu cenu, a kupac je trebalo samo da gleda u svoj novčanik.

Popusti cena bili su retki i sa razlogom. Danas potrošač mora da bude jako upućen, brz i oprezan i sve mu to neće pomoći. Ko normalan može da se snađe u moru akcija, promocija, reklama, lojaliti kartica, aplikacija iIi sličnih prevarnih radnji. I šta može da znači smanjenje cene za 70%, osim da je cena prethodno naduvana.

Treba li čovek svakog dana da pregleda razne sajtove operatera ili banaka, jer možda je nekome palo na pamet da poveća cenu nekih već ugovorenih usluga, a to mu ne javi telefonom, porukom, ili mejlom.

Znam da je meni kasno za maštanje i nadu, ali ipak imam neke snove, a jedan od njih je taj da mi niko ništa ne nudi, ne reklamira, da mi ne priča šta je za mene najbolje. Nego da me pusti da kupujem ono što mi treba i kad mi treba, a da mi pomaže samo kad tražim pomoć. I da ono što kupim platim pošteno. Ne treba mi ništa besplatno, jer besplatno ne postoji.

Za mene je kasno, ali svi mlađi od mene mogli bi nešto da nauče od naših studenata koji mesecima rade ono što se do skoro činilo nemogućim. Možda i potrošači mogu da se masovno i solidarno pobune i pokažu da nisu ovce za šišanje. Ili bar, kada im neko ponudi neku izuzetnu priliku, da odmah počnu da razmišljaju gde je prevara kako bi je izbegli.

A najbolje bi bilo da, zajedno sa studentima, sve svoje kapacitete upotrebe za neophodne promene u Srbiji, te da jednog dana naprave državu koja će, između ostalog, urediti I tržište na pravi način, tj. tako da bude za sve dobro.

Trenutno, ja sam spremna da napustim Telekom Srbija koliko god to bilo nekomforno. Nemam iluzije da će kod drugog operatera biti mnogo bolje bolje, niko se u toj branši ne brine i ne meri zadovoljstvo korisnika.

Ipak, znam razloge zbog kojih je u Telekomu Srbija verovatno malo gore nego kod drugih. Nadam se da ću se bolje osećati zbog te promene.

Autorka je pravnica u penziji iz Lazarevca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.