Test iz srpskog bio daleko lakši od testa iz istorije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sve uslove konkursa ste znali unapred,draga deco! Takođe ste svi imali mogućnost izbora šta ćete polagati. Dakle, loše ste se pripremili za prijemni, a i loše ste procenili. To je život!

   1. Znači deca koja su učila su po Vama kažnjena, jer eto bože moj nemaju sreće u životu.

   2. Nale, nije život nepravda. Jedino što se znalo unapred je da po članu 71 Ustava Republike Srbije svi građani imaju, POD JEDNAKIM USLOVIMA, pristup visokoškolskom obrazovanju. Da li je jednako ako jedna grupa ima test na zaokruživanje, a druga grupa blanko linije. Nije Nale. Ako kandidat ne zna pitanje iz istorije on ima 0 % šanse da pogodi odgovor, a ako kandidat iz srpskog ne zna pitanje iz istorije on ima 25% šanse da pogodi odgovor. Šanse od 0% i šanse od 25% da se pogodi nisu jednaki uslovi. Primera radi iz Srpskog si mogao da zaokružiš sve odgovore pod a i imao bi min 10 bodova. Iz istorije to nisi mogao. Iz istorije se tražilo suvo znanje. Moglo bi da se kaže da su kandidati iz istorije slabije znali da su pitanja iz srpskog bila sa dve blanko crte, ili da su pitanja iz istorije bila na zaokruživanje pa da je onda grupa koja je radila istoriju slabije učila ovako je jasno da je problem bio u formi testa. Kandidati koji su polagali istoriju su žestoko oštećeni i nisu mogli da pretpostave da će imati takve neujednačene kriterijume. Ako aludiraš da se znalo kako izgleda test iz istorije na osnovu ranijih godina i da su bili upoznati, to ti je tek greška. Ranijih godina test iz istorije i test iz srpskog su se polagali zajedno. Mogao si da ga sastaviš kako hoćeš, jer kako meni tako i tebi. Ove godine je drugi format prijemnog i nije smelo da se dozvoli da test iz istorije po formi bude nekoliko puta teži od testa iz srpskog. Jednostavno narušeno je načelo jednakosti, uslovi za kandidate nisu bili jednaki, zato su kandidati koji su polagali srpski imali 3 puta veće šanse da upadnu na budžet u odnosu na kandidate koji su polagali istoriju. Narušavanjem načela jednakosti dovedena je u pitanje i regularnost prijemnog ispita. Ne razumem šta je bio problem da sastavljači testova iz srpskog i testa iz istorije sednu na par sati i dogovore se da li će zbog promene formata ovogodišnjeg prijemnog da daju oba testa na zaokruživanje ili oba testa na blanko linije. Govoriti da kandidati nisu dobro izabrali ili nisu dovoljno učili je krajnje licemerno kad se vidi da su forme testova bile potpuno različite i da su zbog toga kandidati koji su polagali srpski bili favorizovani. Nažalost Pravni fakultet je ovaj put napravio propust i treba da snosi odgovornost. Ove stvari su jako ozbiljne i određuju živote ljudi, profesori nisu smeli da se tako igraju sa budućnošću ove dece. Njima je bilo potrebno da odvoje jedan sat svog života i da se dogovore, a deci to određuje buduće živote. Najmanje se očekivalo da će pravni fakultet da naruši načelo jednakosti, to nije smelo da se desi. Ništa, videćemo šta će reći Upravni sud. Plašim se da će Pravni fakultet morati da diže pozamašni kredit posle odluke Upravnog suda.

      1. Ako neko ne zna,ne treba da dodje na prijemni i da pogadja resenja,3 meseca pre prijemnog je mogao da se kupi informator na fakultetu iz kog je prijemni mogao da se sprema,pitanja na prijemnom su bile identicna,neka i ista kao i u informatoru,tu se takodje videlo da su pitanja iz istorije na blanko linije,a iz srpskog na zaokruzivanje,ucenici su dosta vremena pre prijemnog znali kako ce sam test izgledati,a provereno znam da se vecina ucenika nije spremalo iz informatora vec su im neki stariji ucenici ili studenti davali necije skripte iz ranijih godina i obecali im da uz tu skriptu sigurno upadaju na budzet,svakoga koga znam da se spremao iz informatora je bez problema upao na budzet…

         1. Tako je Obi slažem se ne treba da dođe i pogađa odgovore i baš zato se pitam zašto je data mogućnost da se iz testa iz srpskog pogađaju odgovori. Zašto je data mogućnost da se na testu iz srpskog imate 25% šanse da osvojite bod I ako neznate odgovor. Zašto pitanja iz srpskog nisu bila sa dve crte blanko, pa da kandidat osvoji bodova koliko zna. Svaki bod iz istorije je zaslužen na znanje, dok se ne može reći isto I za bod iz srpskog.
            Da li vi želite da kažete da je informator jači od Ustava? Da li vas je taj famozni informator sprečavao da svima date jednake šanse koje garantuje Ustav? Da li zbog njega niste mogli da promenite formu pitanja?
            Taj informator je samo skup testova od ranijih godina I ništa više. Nema nikavu obavezujuću ulogu i nije Vas sprečavao da promenite formu pitanja. Nikakva knjižica sa ranijim testovima Vas nije mogla sprečiti da promenite format testova, ukoliko ta promena dovodi do povećanja načela jednakosti. U njemu se nalazi forma testova koja je bila aktuelna kada su se polagali istorija i srpski u sklopu istog testa. Tada ste mogli da date pitanja i na zaokruživanje i na blanko crte, jer je svima bio isti test, pa kako meni tako i vama. Sada ste promenili formu testova, pa ste morali da promenite i formu pitanja kako bi svima dali podjendanke šanse da se upišu na budžet.
            Stvarno me interesuje šta vas je sprečavalo da u testu iz istorije date pitanja na zaokruživanje ili da pitanja iz srpskog budu na dopisivanje.
            Takođe, interesuje me kako Vaše kolege sa drugih Univerziteta mogu da naprave prijemni sa testovima iz srpskog i istorije u kojima prosečna razlika u broju bodova između ova dva testa 0,03 boda. Šta Vas sprečava da napravite isti rezultat. Da nije možda na drugim Univerzitetima manja materija
            Ovogodišnji prijemni na Pravnom fakultetu je bio apsolutno neregularan i suprotan čl. 71 Ustava koji garantuje da svako ima pravo na visoko obrazovanje pod jednakim uslovima.
            Naravno Pravni fakulet ne vidi svoju u krivicu, već za loše rezultate na testu iz istorije krive decu, jer se nisu dovoljno dobro spremila za test. Vaša logika je i razumljiva, jer ako nisu deca kriva onda smo mi.
            Po Vama, to što ste za 60 bodova iz srpskog morali da date 68 tačnih odgovara od kojih su 48 bila na zaokruživanje, dok ste za isti broj bodova na istoriji morali da date 118 tačnih odgovora od kojih su samo 2 bila na zaokruživanje nije imalo apsolutno nikakvog uticaja na činjenicu da su deca koja su polagala istoriju osvoje duplo manje bodova u odnosu na decu koja su polagala srpski.
            Po Vama to nije uopšte imalo uticaja da se 3 PUTA manje dece koja su polagala test iz srpskog upišu na budžet.
            Izgleda da po Vama nije bilo moguće da oba testa imaju podjednak broj pitanja na zaokruživanje ili podjednak broj pitanja na dopunjavanje.
            Po Vama takođe nije moguće uravnotežiti ispit i zbog različite materije predmeta. Ne uzimate pri tom činjenicu da Vaše kolege sa drugih Univerziteta postižu razliku od 0,03 boda između ova dva testa.
            Apsolutno je svima jasno da ste napravili veliki propust. Ipak reći ćemo da su deca kriva, jer ako nisu deca onda smo mi. Najbitnije je ne priznati krivicu. Deca koja su se prijavila da rade test iz istorije su jedino kriva jer su verovala da će im „Pravni“ fakultet obezbediti jednake šanse da se upišu na budžet. Šokiran sam činjenicom da se sve ovo dešava na Pravnom fakultetu koji treba da da primer u poštovanju načela jednakosti pri upisu na Univerzitet.

         2. Ljudi o čemu vi pričate?

            Dali ste jednoj grupi 48 pitanja na zaokruživanje, a drugoj 58 da popune 2 blanko crte iz glave. Sad pričate da je ova druga grupa ostvarila 3 puta gori rezultat, jer se nije spremala iz informatora i nije dovoljno učila. Da li vi stvarno verujete da neko normalan može da pomisli da nije do načina na koji ste sastavili testove.

            Odgovorno tvrdim da je apsolutna laž da je za upis na budžet bilo dovoljno da se spremaš iz informatora. A i složićete se da bi bilo baš tužno kada bi mogli da upišete Pravni fakultet na budžet tako što ćete samo proći knjižicu u kojoj je sabrano par testova od prethodnih godina.

            Postoji zvanična literatura i program za spremanje prijemnog. Za istoriju to su bili Udžbenik za I, II, III, IV razred gimnazije od određenih autora.

            Informator je korisno je proći ga čisto da se pokupi možda još neka činjenica koja je promakla iz udžbenika, ali apsolutno nije dovoljan da položite prijemni.

            Mislim nije loša zarada. Pomnožite 900 dinara sa 1300 kandidata i dobijate 1.170.000, ali da se ne lažemo informator nije ni približno dovoljan da se spremi test, a pogotovo ne da se upadne na budžet.

            1. Molim vas recite mi da li bi bilo fer prema deci koja su upala na budzet, da se ponavlja test ili da bude 300:300 sto je apsurd. Da li mozete da dokazete da je test bio tezi a ne da su deca manje ucila, oni su vrlo dobro znali kakva je forma pitanja. Ne znam samo kojom logikom su izabrali istoriju pre nego srpski. Ako je moglo 150 da upise na budzet ne vidim u cemu je problem.

            2. Dragane, pitate se da li bi bilo fer!? Naravno da bi bilo fer. I treba da se podeli 300:300,to je najpravednije. Različiti testovi, različita težina. To je jedino pravedno. Realno, sve buduće generacije treba samo srpski da prijave i polažu.

            3. A što se tiče testova, pa Pravni fakultet jedini nije izbacio na svoj sajt ni testove ni rešenja, što je svaki fakultet uradio odmah po završetku prijemnog ispita

            4. Poštovani Dragane, sada ću kao merodavna za ovu temu, jer sam ja polagala istoriju, objasniti o čemu se ovde radi. Istoriju sam spremala iz četiri knjige i iz tog čuvenog priručnika za pripremu,koji je od koristi bio samo deci koja su polagala srpski, ali ne i istoriju. Kada sam birala predmet koji ću polagati koristila sam razum i na kraj pameti mi nije bilo, a verovatno i nikom normalnom, da će u težini testova biti tolika razlika. U razgovoru sa ostalima koji su radili test iz srpskog i završavali ga za maksimum sat vremena, sam se upoznala sa njihovim pitanjima i većinu znala bez ikakve pripreme, jer su pitanja bila sramotna i neka čak u rangu osnovne škole. Ajde sad ja Vas da pitam da li je lakše odgovoriti koje pismo su stvorili Ćirilo i Metodije, pritom ponudjeni odgovori postoje, ili kako se zove ćerka Darija III, ustvari jel znate uopšte ko je Darije III, evo da Vam pomognem on je praunuk od Darija II, ali sa majčine strane, a vi meni samo recite kako se zvala njegova ćerka. Da li je lakše ZAOKRUŽITI likove iz Hamleta ili na blanko liniji napisati kako se zvala druga žena Napoleona Bonaparte, a nadam se da za prvu znate, jer je to bilo potrebno napisati na prvoj takodje blanko liniji. Znači ja dajem četiri odgovora na dva pitanja, a oni da zaokruže. Svako ko je završio osnovnu školu, bi uradio barem 10 pitanja, a ko je barem kročio u srednju škou upao bi na budžet, te mi nije jasno kako i ovih 150 učenika koji su polagali srpski ne udjoše na budžet.Ja razumem Vas možda je baš neko Vaš polagao srpski i upao na budžet, ali gospodine Dragane budimo realni.Nisam ja pogrešila pri odabiru predmeta, samo nisam znala da se na fakultet ulazi na sreću. Ja se ne plašim da se prijemni ponovi, ali ovaj put sa uravnoteženim pitanjima. Bez ljutnje, ali ovo je surova istina.

            5. Dragane, zamenili ste teze. Nisu oštećena deca koja su upisala budžet, već deca koja nisu imala šansu za budžet zbog propusta Pravnog fakulteta.

               Valjda je fer kada je ispoštovano načelo jednakosti. I da je obrnuta situacija isto bi bilo. Osnovna ideja ljudskih prava je da su svi ljudi jednaki, tj. kada svi imaju jednake šanse da upadnu na budžet bez obzira za koji se test odluče. Ovde je to pravo u startu oduzeto jednoj grupi.

               Kako bi se ispravila nepravda koja je nastala propustom Pravnog fakulteta smatram da je jedino fer da se ponovi prijemni ispit. Ali ovaj put sa istim brojem pitanja na zaokruživanje i dopunjavanje u obe grupe, kako bi i deca koja polažu istoriju i deca koja polažu srpski imali jednake šanse da se upišu na budžet i kako niko ne bi mogao da bude oštećen.

               Ako ćemo baš da bude pravedno onda bi Pravni fakultet o svom trošku trebalo da proširi listu budžetskih mesta za onoliko mesta koliko je potrebno da se prvih 150 kandidata koja su bila ispod crte, a polagali su istoriju, upišu na budžet. Znamo da to ne bi bilo finansijski prihvatljivo za fakultet, pa pravda može biti zadovoljena jedino prvom opcijom.

               Kako ćemo dokazati da je test iz istorije bio teži? Da li je potrebno dokazivati očiglednu stvar. Ako jedan takmičar trči 100 m bez prepona, a drugi 100 m sa preponama da li je potrebno dokazivati da je takmičaru sa preponama teže. Ako na jednom testu morate da date 118 odgovora od kojih su 116 na dopisivanje da biste dobili 60 poena, a na drugom testu morate za isti broj bodova da date 68 odgovora od kojih su 20 na dopisivanje, a 48 na zaokruživanje… pa mislim da stvarno nije teško dokazivo da je prvi test značajno teži od drugog što potvrđuju i sami rezultati.

               Deca nisu bila u obavezi da znaju u kojoj će formi biti pitanja. Deca su bila u obavezi samo da spreme gradivo iz istorije ili srpskog po literaturi koja je propisana, a Pravni fakultet je bio u obavezi samo da im omogući jednake šanse za budžet. Ništa više i ništa manje.

               Da li je jednaka šansa ako na jednom testu moraš da daš 116 odgovora iz glave da bi osvojio 60 bodova, a na drugom testu za isti br. bodova svega 68 od kojih su 48 na zaokruživanje.

               Izabrali su istoriju, jer su zdravorazumski razmišljali da će imati jednake, a ne tri puta manje šanse da upadnu na budžet. Dok su testovi bili spojeni nije bilo bitno koji je teži i da li je na dopisivanje ili zaokruživanje, jer je svima bilo jednako. Kada se test razdvojio, kako bi se u novonastaloj situaciji ispoštovalo načelo jednakosti, moralo je da dođe i do redizajna testova.

               Problem je što je taj br. od 150 duplo manji nego što bi bio da su deca polagala ujednačene testove. Da li razmišljate ako neko može da mi da 50% plate umesto cele, ne vidim što bi to bio problem.

            6. U pravu je Dijana, zašto ne objavite testove ako ste sigurni u svoje tvrdnje. Neka ih vidi javnost, pa neka da sud. Jedino Pravni ne dozvoljava potpuni uvid u testove. Svi drugi fakulteti su odmah po završetku prijemnog objavili na sajtovima testove sa rešenjima. Budite transparentni, ali molim Vas na prvom mestu pravedni prema svim kandidatima koji izraze želju da se obrazuju u Vašoj ustanovi sa dugom tradicijom i ozbiljnom reputacijom.

            7. Dragane, zamenili ste teze. Nisu oštećena deca koja su upisala budžet, već deca koja nisu imala šansu za budžet zbog propusta Pravnog fakulteta.

               Valjda je fer kada je ispoštovano načelo jednakosti. I da je obrnuta situacija isto bi bilo. Osnovna ideja ljudskih prava je da su svi ljudi jednaki, tj. kada svi imaju jednake šanse da upadnu na budžet bez obzira za koji se test odluče. Ovde je to pravo u startu oduzeto jednoj grupi.

               Kako bi se ispravila nepravda koja je nastala propustom Pravnog fakulteta smatram da je jedino fer da se ponovi prijemni ispit. Ali ovaj put sa istim brojem pitanja na zaokruživanje i dopunjavanje u obe grupe, kako bi i deca koja polažu istoriju i deca koja polažu srpski imali jednake šanse da se upišu na budžet i kako niko ne bi mogao da bude oštećen.

               Ako ćemo baš da bude pravedno onda bi Pravni fakultet o svom trošku trebalo da proširi listu budžetskih mesta za onoliko mesta koliko je potrebno da se prvih 150 kandidata koja su bila ispod crte, a polagali su istoriju, upišu na budžet. Znamo da to ne bi bilo finansijski prihvatljivo za fakultet, pa pravda može biti zadovoljena jedino prvom opcijom.

               Kako ćemo dokazati da je test iz istorije bio teži? Da li je potrebno dokazivati očiglednu stvar. Ako jedan takmičar trči 100 m bez prepona, a drugi 100 m sa preponama da li je potrebno dokazivati da je takmičaru sa preponama teže. Ako na jednom testu morate da date 118 odgovora od kojih su 116 na dopisivanje da biste dobili 60 poena, a na drugom testu morate za isti broj bodova da date 68 odgovora od kojih su 20 na dopisivanje, a 48 na zaokruživanje… pa mislim da stvarno nije teško dokazivo da je prvi test značajno teži od drugog što potvrđuju i sami rezultati.

               Deca nisu bila u obavezi da znaju u kojoj će formi biti pitanja. Deca su bila u obavezi samo da spreme gradivo iz istorije ili srpskog po literaturi koja je propisana, a Pravni fakultet je bio u obavezi samo da im omogući jednake šanse za budžet. Ništa više i ništa manje.

               Da li je jednaka šansa ako na jednom testu moraš da daš 116 odgovora iz glave da bi osvojio 60 bodova, a na drugom testu za isti br. bodova svega 68 od kojih su 48 na zaokruživanje.

               Izabrali su istoriju, jer su zdravorazumski razmišljali da će imati jednake, a ne tri puta manje šanse da upadnu na budžet. Dok su testovi bili spojeni nije bilo bitno koji je teži i da li je na dopisivanje ili zaokruživanje, jer je svima bilo jednako. Kada se test razdvojio, kako bi se u novonastaloj situaciji ispoštovalo načelo jednakosti, moralo je da dođe i do redizajna testova.

               Problem je što je taj br. duplo manji nego što bi bio da su deca polagala ujednačene testove.

      2. Nikola hvala Vam na podršci, ali hvala i svima ostalima koji su videli nepravdu i pružili nam podršku.

         1. Danas dekan odlučuje o prigovoru na regularnost prijemnog ispita kao drugostepeni organ u upravnom postupku. U njoj je navedeno sve o čemu smo ovde debatovali i potkrepljeno čvrstim činjenicama. Prvostepeni organ (Komisija za upis) ju je odbila kao neosnovanu. Odluka dekana je poslednja šansa da se dođe do pravde na Pravnom fakultetu. Posle toga ostaje Upravni sud.

            Sve činjenice poput brojki, statističke analize, rezultata sa drugih Univerziteta i čiste logike pokazuju da testovi nisu imali istu specifičnu težinu i da iz tog razloga ni kandidati na testu nisu bili u ravnopravnom položaju.

            Ako dekan bude odlučivao objektivno i na osnovu činjenica stvar je jasna i prijemni se poništava. U suprotnom ostaje mogućnost privremene mere Upravnog suda i Upravni spor i naravno sud javnosti.

            1. Nikola, ne znam da li bi vredelo da se obratimo rektoru BU?

            2. Mislim da bi trebalo da sačekamo odluku dekana, pre obraćanja rektoru Beogradksog univerziteta. U svakom slučaju obraćanje Rektoratu BU, Ministarstvu prosvete, sudskim instancama, obraćanje širokoj javnosti putem sredstava informisanja, pa na kraju i organizovano okupljanje, tj. protest predstavljaju legitimni vid borbe za zaštitu zakonom zagarantovanih prava kandidata.

               Dekan ima zakonski rok da odgovori na prigovor sutra do 11.00 sati. Ukoliko vidite da je u međuvremenu objavljena konačna rang lista znajte da je dekan odbio prigovor na regularnost prijemnog ispita.

         2. Da li se zna možda šta su rekli na žalbama?

         3. Da li se zna šta su rekli na žalbama, tj stav fakulteta?

            1. Koliko je meni poznato uložena je samo jedna zvanična žalba na regularnost prijemnog ispita i dekan ima zakonski rok da odluči o njoj najkasnije sutra (7.7.) do podneva.

               Objavljivanje konačne rang liste je bilo najavljeno za danas (06.07). Činjenica da još nije objavljena konačna rang lista, ukazuje da još nije završen žalbeni postupak. Verujem da ovo ukazuje da je dekan ozbiljno pristupio ispitivanju navoda iz uložene žalbe, kao i navodima iz otvorenog pisma i drugih prigovora koji su stigli putem mejlova.

   3. Nisu znali da koji je test lakši, izmanipulisani zbog verovatnih miljenika fakulteta: Za našu decu! Možda ste Vi znali koji je lakši. Sramota je što decu učite da varaju pre nego što postanu ljudi!!!

2. Dakle 150 se pomucilo a 453 je proslo lakse.
   Zasto se nije izvlacio na dan testa sta ce ko polagati i to mu dati, ako vec imaju idiotsku raspodelu razlicitih testova za isti faktultet.
   Potpuni sunovrat obrazovanja, umesto da im daju svima oba testa pa na osnovu resulzata doista upisu one sa boljim na budzet.
   To je kao kad bi na EFTu neko polagao fiziku a neko matematiku, pa matematicari bolje prodju a faklutlet zahteva bolje znanje fizike.

   1. Pa, druže, na ETF već godinama i postoji mogućnost da kandidat bira šta će polagati, fiziku ili matematiku.

      1. 1045/105
         22 sa nagradama

         Druže Nale tako je, ali na ETF u prosečan br. bodova osvojenih na testu iz matematike 2019 godine je iznosio 48.53, a kandidata koji su polagali fiziku 52.96.

         Dakle na ETF u razlika je u 4.53 bodova, dok na „Pravnom“ fakultetu ta razlika iznosi 18.9 budova.

         Na pravnom fakultetu kandidati koji su polagali srpski jezik dobili su u proseku 40.5 bodova, dok su kandidati koji su polagali istoriju prosecno osvojili 21,6 bodova.

         Dakle, za razliku od ETF-a gde je razlika u bodovima zanemarljiva, na „Pravnom“ skoro duplo više bodova na testu su dobili kandidati koji su izabrali srpski u odnosu na kandidate koji su izabrali istoriju.

         Možda ovo i ne bi bilo čudno da obe grupe nisu imale skoro identičan prosečan br. bodova koje su nosili iz srednje škole.

         Dakle pre testa obe grupe su bile skiro iste po br. bodova i šansama, da bi posle testa jedna grupa osvojila tri puta vise budžetskih mesta.

         Sada je trenutak Nale da se zapitamo da li je duplo veća razlika u bodovima i posledično tri puta veća razlika u broju budzetskih mesta između ove dve grupe posledica toga što se test iz srpskog polagao na zaokruživanje, a test iz istorije na dopisivanje, tj. suvo znanje.

         Odmah posle toga treba da se zapitamo da li bi rezultati u br. bodova i budzetskih mesta između ove dve grupe bio isti da su oba testa bila na zaokruživanje, ili oba testa na dopunjavanje.

         Kada shvatiš da bi se jako razlikovali, onda ćeš shvatiti i da je zbog propusta pravnog fakulteta da ujednači ova dva testa po formi došlo do narušavanja načela da svi imaju pravo da se školuju na teret budžeta pod jednakim uslovima, a što garantuje čl. 71 Ustava RS.

         U suštini prvih 150 ispod crte koji su polagali test iz istorije, platiće školovanje poslednjih 150 iznad crte koji su polagali test iz srpskog. Nema govora da su deca koja su polagala srpski nešto kriva, krivica je isključivo u propustu „Pravnog“ fakulteta da ujednači formu testova i time da pruži svim kandidatima koji su se prijavili na konkurs jednake šanse da se školuju na teret budžeta.

         Naravno za vas su uvek kandidati koji su polagali istoriju krivi jer se nisu dovoljno spremali, jer da nije tako onda bi ste vi bili krivi.

   2. Smatram da je fakultet izasao u susret buducim studentima. Omogucili su buducim studentima sa biraju JEDAN predmet sto nije slucaj na ostalim fakultetima. Svako je imao pravo izbora, ucenici koji su se opredelili za istoriju znali su sta ih ceka i na njima je bilo da se bolje spreme. U informatoru (prirucniku) koji se kupuje u knjizari fakulteta dao je priliku da svi vide kako ce test izgledati. Stariji studenti su takodje prokomentarisali kako je istorija i ranijih godina bila teska za polaganje. Licno mislim da je zalba beskorisna jer se ucenici (buduci studenti) bune zbog veceg uspeha osoba koje su polagale srpski jezik, a kada su imali pravo izbora izabrali su istoriju. Prijemni je nemoguce ponistiti ukoliko nije doslo do vecih nepravilnosti a kao ranijih godina, tako i ove ,,Pravni fakuletet“ je bio odlicno organizovan uz postovanje svih epidemioloskih mera. Moj savet vam je da sav taj napor i zelju umesto u zalbu preusmerite u ucenje kako biste sledece godine bili na budzetu. Srecno svima!

      1. Jeste teža istorija, ali da li to znači da sve buduće generacije treba da idu na srpski, neka ukinu istoriju. Testovi treba da budu iste težine, a ne da deca koja su polagala istoriju treba da daju dva odgovora na jedno pitanje, a deca koja su polagala srpski da zaokruže. Znači deca iz istorije 120 odgovora za 60 bodova, pola odgovora se ne prizna,a deca koja su polagala srpski 49 pitanja na zaokruži anje. Realno, fakultet je napravio veliku nepravdu i kaznio decu koja su izabrala istoriju.

      2. Zamislite da ste na takmičenju iz dizanja tegova. Pita Vas organizator da li ćete da dižete crvene ili plave tegove. Vi odaberete crvene, vaš konkurent plave. Međutim Vaš konkurent digne 45 puta teg, a vi samo 15. Saznate da je vaš teg bio od olova, a konkurentov od aluminijuma. Odete da se žalite organizatoru da se žalite što Vam nije omogućio iste uslove za takmičenje, a on Vam mrtav ladan kaže, pa imali ste pravo izbora.

         Izašao u susret studentima koji su se opredelili za srpski, dok je studente koji su se opredelili za istoriju kaznio. Zašto test iz istorije nije mogao da bude na zaokruživanje, kao test iz srpskog ili test iz srpskog na popunjavanje dva prazna polja, kao test iz istorije?

         Kandidati koji su polagali Istoriju nisu mogli da predpostave šta ih čeka iz razloga što se prijemni prvi put polagao u ovom formatu. U informatoru koji spominjete se nalaze testovi koji su bili prethodnih godina kada su srpski i istorija bili objedinjeni, tako da je bilo svejedno da li je test iz istorije teži od srpskog jer kako je meni tako je i vama. Ove godine to nije bio slučaj. Ko bi normalan pretpostavio da ove godine istorija neće biti na zaokruživanje, baš kao i srpski ili da srpski neće biti na dopunjavanje kao i istorija. Informator nije obavezujuć, ne znači da se ne može promeniti forma testa ove godine, u njemu su samo testovi koji su bili ranijh godina. Ako se promenio format prijemnog, normalno je da se promeni i forma testova kako bi se prilagodili novonastalnoj situaciji.

         Žalba nije beskorisna, jer će se valjda neko odgovoran na Pravnom fakultetu sledeće godine zapitati što posekosmo ove kandidate na istoriji.

         Mislim da je možda bolje bilo da ste savetovali decu da sav taj napor usmere u letnje poslove, kako bi uopšte mogli da plate školarinu za prvu godinu studija.

         Ne treba biti pravnik da bi čovek ovde video nepravdu, ali treba biti čovek da bi se to priznalo.

         Srećno svima, studiranje pravnog fakulteta počinje nepravdom.

      3. Ne samo da niste razumeli šta su prethodni želeli svojim komentarima da objasne, već dajete sebi za pravo da date savet kako bi trebalo više učiti za budzet sledece godine, deci koja su i te kako oštećena time jer test iz srpskog i test iz istorije NISU BILI JEDNAKE TEŽINE.. Niko se ne buni zbog većeg uspeha osoba koje su polagale srpski, već zbog same forme oba testa..Kao što je neko već rekao nije isto ukoliko je pitanje na zaokruživanje i ima bar neke šanse da zaokruži tačno, a ne da 99% pitanja iz istorije bude na dopisivanje i to svako pitanje zahteva dva tačna odgovora..Ne znam da li se pravite slepi pred očiglednom situacijom ili jednostavno najlakše je okriviti decu kako nisu učila. VELIKA SRAMOTA ZA PRAVNI FAKULTET, JER JE DOZVOLIO OVAKAV PROPUST.

3. Zaista je neobična ova situacija na Pravnom. Ispostavilo se da je podjednak broj kandidata, po 680, polagao istoriju i srpski. Od oko 680 sa srpskog primeljno je njih 450, a od oko 680 koji su radili istoriju, samo njih 150. Očigledno je u pitanju veliki propust fakulteta i onih koji su pravili testove. Nek uprava objavi pitanja iz istorije i srpskog, pa da se vidi ko je u pravu.

   1. Ima dece koja nisu učila po skriptama, već po knjigama koje im je preporučio fakultet. Ima dece koja su test radila sat i 20 minuta, jer je profesor kasnio,pa još dok ih je rasporedi, znači loša organizacija. Ne znam da li je pravedno da su deca sa istorije na svakom pitanju imala dva odgovora, a nema pola boda. Svaki fakultet objavi testove po završetku i rešenja, pokušajte to naći na sajtu fakulteta. Naravno nema. Prema tome nepravilnost je očigledna. Niste realni.

4. Kao neko koji prati ovu pricu mogu vam reci da su deca koja su radila po smernicama fakulteta i koja su se pripremala iz udzbenika naznacenim u prirucniku sva polozila i jedan i drugi test.
   Oni koji su kupili skripte na internetu koje su sastavljali neki likovi koji su im garantovali upis ako rade po tome su masovno popadali i sada prete ovima koji su prosli sa liste za srpsk jezik. Jedan kanditat je cak pokusavao da izanimira ekipu koja nije prosla da dodju i prilikom upisa izvrse fizicki napad na primljene , organizuju proteste, pritisnu medije i primoraju fakultet da menja odluke.
   Verujte, oni koji su ozbiljno ucili i koji imaju predznanje su prosli.
   U nasam skolstvu ima mnogo toga loseg, ali ako je ista bilo dobro organizovano i definisano to je ovaj prijemni na Pravnom koji je protekao u najboljem redu i uz postovanje svih epidemioloskih mera.

   1. Kako možete da kažete da su kandidati koji su konkurisali na istoriju krivi za to što je tri puta više kandidata sa srpskog upalo na budžet, a da se ne zapitate da li smo možda mi negde pogrešili u pripremi testova. Srpski se polagao na zaokruživanje, a istorija na znanje. Da li bi imali iste rezultate prijemnog da ste test iz srpskog sastavili tako da svako pitanje ima dva prazna polja koja treba popuniti. Ne biste zato nemojte svaljivati vaš propust na kandidate nego pođite od sebe, priznajte da ste pogrešili i ponovite prijemni. Niste uravnotežiili testove po formi i niste im dali jednake šanse. Ne prebacujte Vaš neuspeh da organizujete prijemni koji neće favorizovati ni jednu stranu na kandidate koji su polagali istoriju.

      1. Nikola, da li postoji način da se pomogne deci koja su polagala istoriju, neka podele 300:300, ne vidim drugo rešenje

         1. Nažalost Dijana ne, jer je u uslovima konkursa stajalo da će se kandidati rangirati na osnovu jedinstvene liste. Tu su i druge etičke stvari koje ne dozvoljavaju ovakvu podelu.

            Naj pravednije bi bilo da pravni fakultet proširi broj budžetskih mesta o svom trošku za prvih 150 kandidata ispod crte, a koji su polagali test iz istorije. Ali to je nemoguć scenario isto iz više razloga.

            Jedini način da se niko ne ošteti jeste da se poništi prijemni zbog neregularnosti i da se organizuje nov, sa redizajniranim formatom u kom će svi kandidati imati jednake uslove i šanse da se obrazuju na teret budžeta.

            Danas dekan donosi konačnu odluku o žalbi na regularnost prijemnog ispita. Ako danas izađe konačna rang lista znači da su žalbeni procesi gotovi i da je žalba odbijena.

            Šteta što više kandidata nije podnelo zvanični prigovor na regularnost prijemnog ispita.

            Ali videćemo i odluku Upravnog suda. Činjenice su jake, Pravni fakultet će morati da objasni da test iz srpskog nije bio lakši od testa iz istorije.

            1. Nikola, koliko sam upoznata, deca su se preko fb organizovala i pojedinačno slala prigovore. Međutim, mnoga deca su odustala, bojala su se posledica kad krenu na fakultet. Videćemo kakvu će odluku doneti dekan. Deca su učila, ali kao što Tijana reče, nisu znali da se fakultet upisuje na sreću.

            2. Dijana za pohvalu je inicijativa studenata, ali nažalost jedini način da se uloži zvanični prigovor na regularnost prijemnog ispita je bio da se isti preda na šalteru pravnog fakulteta 1 ili 2 jula.

               Da bi ste uložili prigovor morali ste da uplatite 1500 dinara na račun fakulteta, koji bi bili refundirani ukoliko se prigovor kandidata uvaži.

               Koliko je meni poznato samo je jedan ZVANIČNI prigovor uložen na regularnost prijemnog ispita. Razlog prigovora je bio što su testovi bili nejednake težine, što je dovelo do favorizovanja jedne grupe kandidata i narušavanja čl. 71 Ustava koji garantuje da svi građani imaju, POD JEDNAKIM USLOVIMA, pristup visokoškolskom obrazovanju..

               Svi ostali prigovori su se odnosili samo na lični broj ostvarenih bodova.

               Jedino u šta se sad kandidati koji smatraju da su oštećeni mogu uzdati je da će dekan objektivno sagledati činjenice navedene u tom prigovoru, usvojiti ga, poništiti prijemni ispit i ponoviti konkurs u kom će svi kandidati imati jednake šanse da upadnu na budžet.

               Ukoliko dekan odbije taj prigovor, dalji korak je tužba Upravnom sudu i na kraju Ustavnom sudu.

               Niko ne treba i nema razloga da se boji posledica iz razloga što je pokušao da na zakonom propisan način zaštiti svoja elementarna I Ustavnom zagarantovana prava. Pravni fakultet treba da predstavlja mač pravde na beogradskom univerzitetu. Mislim da se radi o ozbiljnim ljudima I ekspertima iz svojih oblasti. Ne verujem i ne želim da pomislim da ima mesta sujeti i da bi budeći student Pravnog fakulteta mogli da budu žrtve revanšizma, jer su pokušali argumentima da zaštite svoja elementarna prava. Smatram da Pravni fakultet i treba da stimuliše ovakav način razmišljanja. Ukoliko testovi nisu bili u formi koja bi favorizovala jednu grupu kandidata na konkursu Pravni fakultetu ne bi trebalo da se boji odluke viših instanca.

            3. Da li ima neko neku informaciju, kakva je odluka dekana? Vidim da konačna lista nije izašla.

5. Kad sam se upisivala 2004, polagalo se oboje. Dok sam se spremala vise sam vremena posvetila istoriji i mislila sam da sam je bolje spremila od srpskog. Na testu sam imala mnogo bolje rezultate iz srpskog, iako sam ga minimalno spremala, velika je nesrazmera bila izmedju tezine pitanja iz dva predmeta i duzine vremena potrebnog da se odgovori na pitanje. Srpski je i tad bio neuporedivo laksi. Ne znam zasto se nisu pozabavili ovim pitanjem, umesto toga napravili su jos vecu nejednakost.

6. Neko je pitao da li se zna šta su rekli na žalbama, tj. znali se stav fakulteta. E pa ovako:

   Stav „Pravnog“ fakulteta Univerziteta u Beogradu, tj. dekana je da su deca koja su izabrala da polažu istoriju, lošiji učenici i generalno upitnih logičkih sposobnosti kada su pored srpskog izabrala istoriju. Iz tog razloga su osvojila dva puta manje bodova na testu i tri puta manje budzetskih mesta.

   Zvanični stav dekana „Pravnog“ je da to sto ste za bod na jednom testu morali da zaokruzite jedan od četiri ponudjena odgovora, a na drugom da popunite dve blanko linije nema ama baš nikakav uticaj na raspodelu budzetskih mesta.

   Zvanični stav „dekana“ pravnog je da to što ste za 60 bodova na jednom testu morali da upišete 118 tačnih odgovora iz glave, dok je na drugom za taj isti br. bodova bilo potrebno da date 68 tačnih odgovora, od čega „svega 48“ na zaokruživanje 1 od 4 ponuđena odgovora, nije nikakav dokaz da je prvi test bio teži za rad od drugog. Takođe, ni ovo nije imalo ama baš nikakav uticaj da kandidati koji su radili prvi test osvoje tri puta manje budžetskih mesta u odnosu na kandidate sa drugog testa (150vs450).

   Zvanični stav dekana „Pravnog“ je da to što ste za 1 bod na jednom testu trebali da navedete ime prve i ime druge Napoleonove žene, a na drugom samo da zaokruzite koje pismo su doneli Ćirilo i Metodije nije takođe imalo nikakvog uticaja na raspodelu budžetskih mesta.

   Inace stav dekana „Pravnog“ je i da imena Napoleonovih žena predstavljaju elementarno znanje koje srednjoškolci treba da usvoje iz ovih predmeta.

   Zvanični stav dekana „Pravnog“ je i da buduci student jednog od najboljih fakulteta u zemlji ne bi trebalo da se oslanja na to da će na sreću zaokružiti pravi odgovor, već TREBA DA SE UZDA U ULOŽENI TRUD I ZNANJE KOJIM RASPOLAŽE. Zašto je onda test iz srpskog bio na zaokruživanje, a ne na dopisivanje to niko ne zna.

   Uglavnom, zvanični stav dekana “ Pravnog“ je da su kandidati pod istim uslovima odgovarali na pitanja.

   Zvanicni stav dekana „Pravnog“ je da je knjizica koja sadrzi test pitanja iz prethodnih godina (i koju možete kupiti u skriptarnici fakulteta za svega 900 dinara) jača od Ustava i čl. 71 koji garantuje da svi građani imaju, pod JEDNAKIM USLOVIMA, pristup visoko školskom obrazovanju.

   Zvanični stav dekana „Pravnog“ je da je „princip izvesnosti“ jači od načela jednakosti.

   Zvanični stav dekana „Pravnog“ je da je gradivo iz istorije po obimu daleko MANJE od gradiva iz srpskog?!!! E to je ujedno i razlog što su lošiji kandidati birali upravo istoriju. To što je prosečan br. bodova iz srednje bio jednak u obe grupe je nebitan, jer tako dekan kaže.

   Zvanični stav dekana je i da su kandidati koji su polagali srpski statistički gledano bili 7 puta bolje pripremljeni od kandidata koji su polagali istoriju, jer je 22 kandidata iz srpskog imalo nagradu sa republičkog takmičenja za razliku od samo 3 kandidata iz istorije. To što navedeni kandidati nisu ni radili prijemni, jer su od istog bili oslobođeni nema ama baš nikakavog značaja.

   Zvanični stav dekana je da neće objaviti testove osim ako sud to ne bude tražio od njih. Zakon o pristupu o informacijama od javnog značaja ih ne interesuje. Takođe, to što su drugi fakulteti objavili svoje testove i rešenja odmah po završetku prijemnog nema ama baš nikakvog značaja.

   Takođe, zvanični stav dekana je i da je žalba sporna, iz razloga što niste imali uvid u test od druge strane?! To što ste tokom upravnog postupka 2 puta usmeno i 1 pismeno bili odbijeni da ostvarite uvid u iste, za dekana nema ama baš nikakavog značaja.

   Zvanični stav dekana „Pravnog“ je i da je apsurdno porediti način sastavljanja pitanja i težinu pitanja iz srpskog jezika i istorije. To što se na drugom Univerzitetu prosek osvojenih bodova između ova dva predmeta razlikuje za 0.03 boda nema ama baš nikakvog značaja za dekana.

   E to su zvanični stavovi Vašeg „Pravnog“ fakulteta tj. Vašeg dekana iz prve ruke i bez imalo preterivanja.