Od promotera slobodne trgovine do bastiona protekcionizma

Drugo su političke izjave o ekonomskim žrtvama koje je podnosila Amerika u odnosu na ostale zemlje sveta u smislu da je ekspoloatisana godinama i decenijma na ovom mestu nisu vredne komentara. Ista Amerika je šezdesetih i početkom sedamdesetih godina bila promoter neoliberalnog koncepta uređenja svetskih ekonomskih tokova, liberalizacije spoljne trgovine, smanjenje ili ukidanje carina i necarinskih barijera i sl.

Amerika je bila na vrhuncu ekonomske moći, a pravilo je da moćna ekonomska sila nameće pravila igre manje moćnima u cilju maksimizacije svoje koristi. To je uostalom radila i Britanija na vrhuncu kolonijalne moći.

Kriza početkom sedmadesetih izazvana naftnim šokom je doprinela uvođenju raznih necarinskih barijera sa svrhom ograničenja platnobilansnih negativnih tendencija što je dovelo do smanjenja obima svetske trgovine.

Uspon monetarizma kao dominantog ekonomskog modela posle naftne krize i pojava tzv. Vašingtonskog konsenzusa dodatno jača poziciju SAD naročito kada je Smitsonijanskim sporazumom suspendovana konvertibilnost dolara u zlato i otvoren put za puštanju u neprekidan rad štamparije novca FED-a. Tražnja za dolarom kao dominante svetske valute raste, najveći deo svetskih monetarnih rerzervi se drži u dolarima, najveći deo svetske trgovine se obračunava i realizuje u dolarima i isti postaje najveći i najznačajniji izvozni proizvod SAD.

Poznata je izreka ministra finansija u Niksonovoj vladi Džona Konelija 1971. godine „dolar je naša valuta, a vaš problem“.

Konstantna emisija dolara i rast tražnje za istim omogućavaju SAD da ovaj trend ne doprinosi rastu inflacije kao jedne od postavki monetarizma posle određenog perioda poznatiji kao „time lag“. Rast učešća dolara u svetskim rezervama omogućavaju zemlji praktično neograničeno zaduživanje.

Liberalizacija trgovine i kapitala omogućila je veliko seljenje kapitala u zemlje jeftinije radne snage i inputa, samim tim i izrazitu deindustrijalizaciju SAD.

Amerika postaje uslužna ekonomija. Nestaju čitave grane kao simbol američke moći (seljenje automobilske industrije je uslovilo da Detroit od naprednog grada bude grad duhova i sl).

Da li se Tramp posle gotovo 250 godina vratio na osnovne postavke prvog sekretara finansija posle sticanja nezavisnosti 1776. godine, Aleksandra Hamiltona koji je i tvorac američke centralne banke po ugledu na Bank of England i koji je zagovarao koncept ubrzane industrijalizacije.

Anegdota o dolasku britanske državne delegacije na pregovore o budućoj saradnji kada su ga pitali šta on misli o tome rekao je da su SAD industrijski nerazvijena zemlja u odnosu na Brtianiju i da ako uvedu slobodnu trgovinu zadugo će glavna delatnost Amerike biti lov dabrova i izlovljavnje bizona, jer oni nemaju šta drugo da ponude. Za uzvrat uvoziće mašine, tekstil i sl. čime bi industrijska politika SAD bila na duži vremenski period suspendovana.

„Mi ćemo vama uvesti carine pa kada dostignemo isti nivo industrijskog razvoja trgovaćemo slobodno“, rekao je.

Poslednjih godina je aktuelna velika prekompozicija moći u svetskoj trgovini i međunarodnim odnosima. Naročito, neposredno pre, za vreme i posle pandemije. Naglo jača uloga BRIKS kao organizacije koja broji preko dve trećine svetskog stanovništva sa Kinom kao vodećom ekonomskom silom, Rusijom kao energetskom, Indijom kao sada najmnogoljudnijom zemljom, Brazilom kao dominatnom ekonomskom silom Južne Amerike i novopridošlim zemljama velikih ekonomskih i resursnih mogućnosti.

Pada uloga dolara, BRIKS razmatra uveđenje obračunske valute u međusobnoj trgovini, već se mnoge transkacije obavljaju u lokalnim valutama zemalja članica i sl.

SAD imaju izrazite „deficite blizance“ (spoljnotrgovinski i budžetski) koji prete da potpuno kolabiranju nacionlnu ekonomiju. Samo je spoljnotrgovinski deficit u 2024. iznosio preko 1,3 hiljade milijardi dolara, dok je deficit u robnom bilansu preko 1,56 hiljada milijardi.

Budžetski deficit ili kumulirani javni dug je preko 36 hiljada milijardi dolara. Kada se pogleda stvorena vrednost bruto domaćeg proizvoda u uslugama je stvoreno preko 17 hiljada milijardi, a u industriji 2,3 hiljade milijardi u 2024. godini. Ukupan bruto društveni proizvod u 2024. je bio 28 hiljada milijardi doalra.

Nametanjem rigoroznih uvoznih carina, američka adminsitracija pokušava vratiti kapital i prozvodnju u zemlju, izvršiti ubrzanu reidustrijalizaciju i smanjiti deficit trgovinskog bilansa. Udeo izvoza u američkom bruto domaćem proizvodu je samo 7,8 odsto, jer se isti većinom stvara u „nerazmenjivim sektorima“.

Da li će Tramp kanibalizovati industriju Evropske unije preko seljenja kapitala preko okeana (što je već vidljivo naročito u automobilskoj industriji), kakav će odgovor Kine biti ostaje da se vidi.

Definitivno od početka aprila više u svetskoj ekonomiji ništa više neće biti isto.

Uvođenje carina Srbiji od 37% je potaklo mnoge rasprave o ekonomskim štetama po privredu Srbije. Srbija izvozi u SAD jedva dva posto svog ukupnog izvoza. Daleko veće štete za privredu Srbije će biti tzv. „indirektni efekti“ preko smanjenja uvozne tražnje Evropske unije kao dominantnog partnera Srbije. Takođe, sada je izvesno i povlačenje kapitala, iz ovog dela Evrope samim tim i Srbije. Izgledan je pad u stranim direktnim investicijama i problem kumuliranja deficita platnog bilansa i finanansiranja istog.

Autor je doktor ekonomskih nauka i bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.