Utisak nedelje

Ovo nije kompliment O. Bećković sem što je pozvala Žarka Koraća koji je jedini u toj emisiji rekao ključne stvari. To je pre svega konstatacija i pitanje: „Kako je moguće da se Demokratska stranka i dalje zariče da sledi ideje i vodi politiku Zorana Đinđića a ne zahteva da se otkriju nalogodavci atentata!? Korać je postavio još jedno, po mom mišljenju, ključno pitanje (ili je izneo tvrdnju – nebitno): Da li postoje mediji koji su opozicija vlasti? Voditeljka se nije snašla pa se verovatno nije setila da spomene svoju firmu (namerno sam ironičan) ali ruku na srce meni je tog momenta puklo pred očima da odgovora i nema, odnosno da je odgovor: NEMA.

Zašto nema? Za vreme diktature S. Miloševića ja, overeni naivac, verovao sam da ima opoziconih medija: B 92, Studio B, Borba, Naša borba, Vreme, novosadski „Nezavisni, Kikindske i da mi ne zamere, mnoge lokalne novine po Srbiji.

Zašto ih sada nema?! Kult ličnosti Borisa Tadića koji su proizveli čika Dobrica, čika Matija, Tata i ostali iz Francuske 6 ili 7, a koji su takođe proizveli Miloševića (ona žvaka sveštenički sin – Virovitica, Karlovac, Karlobag u nikad objavljenom „Memorandumu“) i dalje funkcioniše. Teret tog nasleđa tzv. srpske elite kojoj i i dan danas nije jasno: da li monarhija ili republika, da li četnici ili partizani, da li Rusija ili Amerika, da li govorimo srpski ili srpskohrvatskobosanskicrnogorski nas vodi u ponor.

Kako je moguće da nakon pobede demokratije nema opozicije? Da li smemo da se zapitamo: Da li je stvarno pobedila DEMOKRATIJA? Naravno da smemo, ali čemu? Uostalom ne znam kome da ponudim ovaj tekst sem jedinim dnevnim novinama koje čitam.