Za ženu najbolje da bude muško

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gospođ(ic)a Stevanović polazi od pretpostvke da tamo neki zli ženomrsci (a verovatno da takvih ima) ne dozvoljavaju ostvarenje tzv. rodne ravnopravnosti, pa ženama ostaje kao jedino rešenje "da budu muškarci". Stvar, međutim, nije (samo) u tome da neko namerno onemogućava rodnu ravnopravnost, nego (mnogo više) u prirodi srpskog jezika, kao izrazito flektivnog, koji, pored ostaloga, ima POSEBNE oblike za sva tri roda kod prideva (koji se upotrebljavaju kao atributi ili u imenskom predikatu), kod pridevskih zamenica (i lične zamenice za 3. lice), rednih borojeva, broja jedan, radnog glagolskog prideva ili trpnog glagolskog prideva. Da bi se izbeglo narašuvanje rodne ravnopravnosti, nije, npr., lako preoblikovati naslov novinskog članka koji glasi: "Najbolji studenti dobili su stipendije".
   I u tvorbi reči moraju se poštovati jezičke zakonitosti, npr. regularan je odnos Alžirac – Alžirka, radnik – radnica, filozof – filozofkinja itd., a nije krivac – *krivka ili psiholog – *psihološkinja (iako se se ovo drugo sve češće čuje).

2. …i da se zove Duško.

3. Sve je to mlaćenje prazne slame filološke mafije. Lako se "preobliči jezik", ostaju strukturalne razlike u nivou primanja i mogućnosti napredovanja. Pošto je to teže rešiti, onda daj da drvimo po jeziku. Jezik je živa stvar i vremenom se prilagodi. Uostalom, iznesenu tezu osporavaju nazivi titula gde žene dominiraju (doktorka, profesorka…), a primer gde ženske imenice služe za oba roda mogu se naći u pravosuđu gde žene dominiraju – i brojčano i na rukovodećim funkcijama. Izraz "sudija" koji se koristi je ženskog roda, dok bi "sudac" bio muškog roda, no ja ne pamtim jesam li ga čuo gde?
   Prosta zamena teza je da žene u vojsci treba da nose mušku garderobu – treba da nose funkcionanu garderobu (u onoj uniformi ni muški ne uživaju, ali omogućava slobodu pokreta, štiti od kiše, vetra i hladnoće). Taj poslednji argument iskače iz dotadašnje argumentacije teksta.
   Smatram većim problemom manjak uključenja žena u drugim oblastima, pa čak i u politici, gde ne dospevaju ni do proklamovanih 30%, a i kad se ta cifra dosegne, ne dolaze do izražaja.

4. Imenice koje označavaju zanimanje uvek treba da budu u muškom rodu jer tako se izražava ta rodna ravnopravnost.Da pojasnim i muškarac i žena mogu biti ministar dok ministarka može biti samo žena.Tako da taj rod je zapravo neuralan iako je muški.Sve ostalo je jedno veliko neznanje i izigravanje značenja kao i obesmišljavanje našeg jezika.Samo uzmite kako odvratno zvuči spisateljica.

5. Да ауторка мало боље познаје природу и суштину српскога језика, не би овако искључиво говорила о неопходности, по сваку цену, поштовања родне равноправности у нашем језику. То напросто није ни добро ни могуће, јер долази до бесмислених и често пежоративних схватања написаног, односно изговореног, нпр: говорник – говорница, пушач – пушачица (пушитељка?), адвокат – адвокатица (адвокаткиња?)…