Foto: Luka JovanovićKako se približavamo prvoj godišnjici napada novosadske četvorke na studentske aktiviste prilikom kojeg je Ani Vučak slomljena vilica, kontroverze i nedoumice koje je sa sobom donela odluka predsednika Vučića o njihovom pomilovanju postaju sve aktuelnije.
U okviru ovih aktuelnosti brojne organizacije civilnog društva i pravnici već su izrazili sumnje u vezi sa pravnom valjanošću takve odluke. Te sumnje bile su povod za podnošenje više zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Ministarstvu pravde kojima je traženo da se javnosti učini dostupnim predlog ministra Vujića za pokretanje postupka za pomilovanje.
Donekle očekivano, Ministarstvo pravde oglušilo se o zahteve za objavljivanje ovog dokumenta pri čemu ne postoje naznake da neće nastaviti da se o njih oglušava i u budućnosti.
Sa stavom ministarstva nedavno se solidarisao i Sekretarijat predsednika Republike kojem je upućen identičan zahtev.
Ova „zavera ćutanja“ dala je povoda sumnjama da li takav predlog ministra pravde uopšte i postoji, kao i da li je Predsednik Republike odluku o pomilovanju novosadske četvorke doneo i bez njega kršeći tako sam Zakon o pomilovanju.
Zbog čega je ovo značajno?
Pod pretpostavkom da akt ministra pravde kojim je inicirano sporno pomilovanje ne postoji, tj. ukoliko je predsednik Republike odluku o pomilovanju doneo bez preporuke ministra pravde, to bi čak moglo da predstavlja i osnov za pokretanje postupka za razrešenje predsednika u Narodnoj skupštini zbog povrede Ustava.
Povreda Ustava u tom slučaju sastojala bi se u prekoračenju nadležnosti predsednika Republike donošenjem odluke o pomilovanju novosadske četvorke.
Kako je ovo moguće?
Iako su nadležnosti predsednika Republike utvrđene Ustavom, na osnovu Ustava (konkretno čl. 121) donet je Zakon o predsedniku Republike. Tim zakonom je propisano da se nadležnosti predsednika „razrađuju“ zakonom ili drugim propisom u slučaju kada to Ustav izričito dopušta ili kada to nalaže njihova pravna priroda.
Upravo takvu „razradu“ predstavlja i Zakon o pomilovanju – budući da Ustav neposredno ne reguliše postupak davanja pomilovanja.
Taj zakon, na osnovu Zakona o predsedniku Republike i u skladu sa Ustavom Srbije, određuje i način na koji se vrši ovo konkretno predsednikovo ovlašćenje.
Izlazak izvan tog okvira, odn. vršenje predsedničkih ovlašćenja na način suprotan zakonu koji ih je „razradio,“ u tom smislu predstavljao bi kršenje Ustava i prekoračenje predsedničkih ovlašćenja – budući da je i predsednik dužan da svoje nadležnosti u vezi kojih donet poseban zakon vrši u skladu sa tim zakonima.
Uzimajući u obzir sve navedeno, pokretanje postupka za razrešenje Predsednika Republike moglo bi da predstavlja još jedan pokušaj da se i pitanje (ne)postojanja predloga Ministra pravde za pomilovanje Novosadske četvorke istera na čistinu.
U slučaju da tokom tog postupka (za čije je pokretanje dovoljna trećina narodnih poslanika u Skupštini) njegovi predlagači izdejstvuju obelodanjivanje tog dokumenta javnost bi konačno imala priliku da neposredno sagleda “tok misli” ministra pravde kojim se došlo do predloga za pomilovanje Novosadske četvorke i koji bi sasvim sigurno bio zanimljiv makar koliko i sama odluka Predsednika o njihovom pomilovanju.
Međutim, u slučaju da se tokom postupka utvrdi da takav predlog ministra ne postoji, bilo bi neporecivo da je predsednik Republike tom odlukom o pomilovanju prekršio Ustav Srbije na način koji ni Ustavni sud – u punom sastavu – ne bi bio u stanju da ispegla.
Naravno, malo je verovatno da bi u tom slučaju vladajuća većina dozvolila da se to pitanje iznese pred Ustavni sud.
Bez obzira na eventualnu odluku suda već i to bi, samo po sebi, bilo istorijsko dostignuće/presedan!
Iako ova pitanja danas deluju spekulativno ili akademski ona ne moraju takva i ostati – naročito nakon godine u kojoj je toliko puta javno demonstrirano koliku prevagu nesputana moć ima nad slovom zakona! .
Značaj koji ta pitanja imaju i koji mogu imati zavisi od toga koliko smo kao pojedinci i društvo spremni da istrajemo u insistiranju na njima i koliko smo spremni da se suprotstavimo logici koja moć i samovolju stavlja iznad svakog zakona.
Autor je advokat iz Beograda
Tekst je prvobitno objavljen na interent stranici Foruma za bezbednost i demokratiju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
