Zoran Lutovac piše za Danas povodom Dana državnosti: U stalnoj borbi za slobodu i ustavnost

Одличан текст до пред крај. До сугестивног закључка. Недостају две рефлексије. Наиме да је Србија напредовала искључиво са аутократама, јер је то био и преки Ђорђе, пргав, нетолерантан и кажњавајући за свако супротстављање. То су били и Милош и Михаило Обреновић. Назадовала је са либералним просвећеним Александром Карађорђевићем. Друга рефлексија је, да је Србија више од 30 година под нехуманим притиском ЕУ и НАТО Алијансе, која Србију по сваку цену враћа у Кумановске оквире и српски народ толико дуго држи у једном талачком односу. Као и обично Русија само ограничено подржава Србију, пратећи своје интересе, тако да је Србија сходно својој тужној традицији принуђена да се сама и изолована бори за своје интересе и опстанак као држава. Ту јој медвеђу улогу чини традиционална српска разједињеност, иако цео народ тежи ка јединству, слободи и миру, али нема заједничке основе и платформе, него свака фракција фаворизује своју опцију а супротно мишљење третира као непријатељско уз потребу да присталице истог дисквалификује. У таквом духу тешко је на интернационалном паркету потврдити сопствени сзжуверенитет, јер се пријатељи и непријатељи служе фракцијама да прогурају своје политичке интересе, а ниједан није у интересу Србије нити јој је подршка.