U vreme kada se ne kotiramo najbolje na lestvicama znanja ne samo planete, Evrope, nego i Balkana, kada nas kojekakve liste dopisuju ispod crte veština i umeća, te kada sami u sebi prebrojavamo analfabete, dakle ovde i sada, a i od pre nekoliko godina, ako ne i čitavu deceniju mi činimo luksuz bez presedana.
Takvi kakvi smo mi ljudima koji su časno završavali svoje fakultete i nisu tek tako mogli napredovati dalje na postdiplomske studije (specijalističke i magistarske, a kasnije i na odbranu doktorske teze) uskraćujemo njihova prava. Šta znači tek tako? To znači da ko nije imao prosek osnovnih studija najmanje 8,00 nije mogao ni prijavu da popuni, a kamoli da postane postdiplomac. A na pojedinim, da ne kažem svim fakultetima, to je značilo mnogo čitanja, učenja, rada, znoja, odricanja,…
I naravno, kao što to uvek biva, umesto da se ponosimo najboljima, mi nipodaštavamo sve što je dobro i što bi moglo biti svima od koristi.
Naime, takvi ljudi koji su uspeli završiti po starom programu specijalističke i magistarske studije u potpunosti su bili osposobljeni (a naravno i sada su) za samostalan istraživački rad. Neću ulaziti u to šta on predstavlja, ali vidim da se tim i takvim stručnjacima čini velika nepravda.
Umesto da im se omogući da dalje napreduju kao što su to mogli po starom zakonu, oni se izjednačavaju sa nekadašnjim diplomiranim, sadašnjim masterima (koje uzgred budi rečeno već veliki deo populacije naziva magistrima) i primorani su da doktorske studije upisuju od prve godine (koje inače traju 3 godine). Po ovoj logici oni su dve godine već ispolagali i napisali svoja istraživanja i odbranili ih pred komisijama, tako da greh ne bi bio ni da im se omogući izjednačavanje sa doktorima nauka.
Kao što su stari diplomirani izjednačeni pred zakonom sa današnjim masterima. Tako bi mogli i magistri biti izjednačeni sa današnjim doktorima nauka. A ne da ih omalovažavaju tako što ih i ne navode u konkursima za upis na doktorske studije.
Omalovažavanje magistara delo je ne samo obrazovnih ustanova, nego i organa vlasti na čelu sa Skupštinom Srbije koja 17.09.2019. na dnevnom redu ima usvajanje izmene zakona o visokom obrazovanju, po hitnom postupku. Izmene predviđaju i na taj način omogućuju studentima upisanim po starom zakonu još dve godine da diplomiraju, kao i starim postdiplomcima isti rok da završe započete studije. Naravno, tu su i magistri ali samo ako su već prijavili disertacije. A šta ako nisu? Idemo ispočetka. Od prve godine doktorskih pa još tri godine.
To je kao što rekoh potpuno kršenje svih ne samo obrazovnih, nego i ljudskih normi. Jer ustav i tim ljudima garantuje pravo da školovanje završe po zakonu po kojem su i počeli studiranje, kao i ovim koji su predmet izmene zakona. Pa ko hoće da nastavi od magistara da se upiše i doktorira po starom neka to i učini. A ko neće neka se bavi i dalje svojim poslom. Ostavite ljudima slobodu izbora, jer ne bi bilo baš pristojno da vas ovde podsećam ko su i šta su u prošlosti bili magistri i koja je definicija termina magistar.
Ovim putem predlažem Narodnoj Skupštini da uvrsti i magistre u izmene zakona i omogući im odabir, istraživanje, pisanje, odbranu doktorske teze po starom zakonu.
Sve ostalo bilo bi ukidanje magistara, a sumnjam da smo u poziciji da se igramo naukom i naučnim radnicima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
