Za obračun osnovice za starosnu penziju kombinuju se dva kriterijuma. Prvi je broj godina radnog staža, a drugi je odnos između ostvarene godišnje zarade budućeg penzionera upoređene sa prosekom na nivou Srbije.
Na prvi pogled, sve je u redu i sve je pošteno.
Ali, kada penzioner dobije Rešenje o penziji, onda (najčešće ne) primeti da je stav Zakona koji govori o „godišnjoj zaradi“ primenjen bukvalno, tako da se osnovna (i ispravna) ideja o koeficijentu kojim se prosečni prihodi pojedinca upoređuju sa prosekom Republike potpuno remeti, ako budući penzioner ne radi punu godinu. Naime, ako taj pojedinac otpočinje svoj radni vek u decembru, onda će mu se ta jedna plata računati kao „godišnji“ prihod, a ako svoj radni status okonča u januaru, onda će mu se i ta jedna plata računati kao „godišnji“ prihod. I, kada mu se koeficijenti za te dve godine uključe u ukupni prosečni koeficijent, on će biti drastično oštećen.
Da to pokažemo na jednom primeru. Ako je penzija pojedinca koji je radio 40 godina od 1. januara do 31. decembra, recimo 50.000 dinara, onda će penzija onoga koji je radio 40 godina i dva meseca od 1. decembra do 31. januara biti 47.700 dinara, iako je radio dva meseca duže!!! A ako se, recimo, vratio iz vojske i te godine obnovio svoj radni status 1. decembra, onda će mu penzija biti još hiljadu i nešto dinara manja!
Ako se penzioner požali na takvo tumačenje Zakona kojim se praktično izvrdava osnovna ideja koeficijenta koji upoređuje prosečnu zaradu pojedinca sa prosekom Republike, dobiće odgovor da je Zakon decidiran u svom tekstu u kojem govori o „godišnjoj zaradi“.
Srećom, većina penzionera ne razume suštinu obračuna i smisao koeficijenta, pa se ne nerviraju. Za razliku od moje malenkosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
