Kad ne mogu da odlučim šta uraditi, pokušam da u tekst sročim svoju muku. Možda pomogne?
Nedavno sam pisala o mukotrpnom putu do fasade koja je urađena legalno (Danas, 15-16. maj 2016.) Ne lezi vraže! I susedne dve zgrade hoće nove fasade. Obradovala me njihova želja. Obradovala i našeg izvođača radova. Prva zgrada do naše već skoro privela radove kraju. Naravno, bez onog mukotrpnog puta o kome sam pisala. Izvođač radi bez građevinske dozvole, a komšije objašnjavaju stanarima naše zgrade da su budale što su iz vlastitih džepova plaćali takse, projekat rekonstrukcije fasade, predmer, predračun, elaborat energetske efikasnosti, tehničku kontrolu oba projekta… kad sve može i bez toga.
Pošto su radovi na našoj fasadi legalno prijavljeni građevinskoj inspekciji opštine Palilula, inspektorka je obišla gradilište, konstatovala da se radi po projektu, na osnovu valjane građevinske dozvole, ali usput je videla i radove na komšijskoj fasadi. Neke komšije su doduše anonimno prijavile to opštinskoj inspekciji, ali po anonimnim prijavama građevinska inspekcija ne postupa. Što je u redu. Dakle, građevinska inspekcija čeka da neko imenom i prezimenom, uz ličnu kartu, prijavi radove bez odgovarajuće dokumentacije.
Šta je dilema u ovoj priči: Treba li da postanem cinkaroš da me stanari moje zgrade ne bi gledali popreko i da bi shvatili da smo išli ispravnim putem ili da priznam da sam bila budala što sam se držala slova zakona i izvinim se komšijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
