Zašto sam pobegla iz Srbije?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hvala što ste objavili ovo pismo. Pišem sa Malte gde je veliki broj naših ljudi koji su pobegli tražeći pristojan život za svoju porodicu. Ni ambasadu ovde nemamo. Ni jednog zvaničnika da nas poseti. Imamo prazninu u srcu, knedlu u grlu i tražimo nadu – onu koju smo davno izgubili u našoj Srbiji.

2. Ivana, mislim da je Vas izbor ipak bio jedini pravi. Ja sam takodje Valjevka i odlucila sam se za prvu opciju….sad osecam da se gusim i da tonem u beznadje iz kojeg ne vidim izlaz. Zelim Vam miran i srecan zivot tamo daleko.

3. Čitam Vaše pismo i…
   Nasmešio sam se sa knedlom u grlu na onaj Vaš izbor, one tri opcije i neizmerno žalim što nisam kada je bilo vreme odobrao onu treću n’o već, ni sam nemam racionalno objašnjenje do samo svoje lične inertnosti, odabrao neku četvrtu, da kao vodim normalan život očekujući neko bolje vreme…

   I godine su prošle a to bolje vreme nije došlo i jedino što znam, ovde, u Srbiji neće doći još dugo, dugo i zato, ako su meni najbolje godine života, one najproduktivnije da se nešto u i od života učini, neću dozvoliti svoj deci da naprave tu grešku…

   A da mi je neko nekada rekao da ću jednog dana nagovarati, podržavati i spremati svoju rodjenu decu da ide u beli svet, pitao bih se, da li je normalan?

   I ne mislim, verujte mi, ne mislim na finansijski aspekt već samo na želju da svoje porodice formiraju u uredjenim i normalnim državama.

   Još nešto sam želeo napisati ali sam izgubio nit jer me neki potišteni, pritajeni bes obuzima…

   Da… ne želim im da se za 15-20-25 godina bude sa osećajem jednog promašenog i protraćenog života koji ja sada imam čekajući to „bolje vreme“ ovde.