Jedan objavljen naučni rad

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pitanje je, ako je istina o samo jednom objavljenom strucnom radu u relevantnim casopisima, kako je postao profesor. To je nemoguce.

   1. Šta je nemoguće u ovoj zemlji na brdovitom Balkanu?

   2. Pa zaradjeno je to u istupima u tzv. Skupstini.

   3. Na žalost, nije nemoguće. Objavljivao je u „Politikinom zabavniku“, „Nevenu“ i „Kekecu“ umesto u priznatim časopisima, a zbog članstva u aktuelnoj stranci to su mu priznavali kao relevantne radove. Takvih „profesora“ je puna Srbija.

   4. Vi verovatno živite u švajcarskoj ili japanu , pa ne znate mogućnosti srpske nauke, pola kadra zadnjih 20 godina ne zaslužuje diplome fakulteta a kamoli doktorata da ne pominjem profesore, ova zemlja je. čudo

2. Tom coveku se po dikciji i vokabularu vidi da je osoba skromnog obrazovanja, jednostavno, neuk. Posebno sto ne zna dobro ni da cita. Ne znam na cemu je doktorirao, ali jadna ta deca ciji je on profesor. Mada gde predaje, tamo je sve ‘specijalni kadar’, specificnog kvaliteta.

3. Atlagic je svakako teska sramota, to nije sporno, ali ovaj tekst je takodje preterivanje. Atlagic je prilicno tipican za srpske drustvene nauke a posebno za ljude koji se bave nacionalnim temama utoliko sto je objavljivao prakticno iskljucivo u domacim publikacijama. Knjige mu je, sto je cest slucaj, objavljivao maticni fakultet, itd. Imamo mi mnogo ozbiljnijih naucnika koji u ‘Skopusu’ ne bi dobro prosli. I uzged budi receno, nije tacno da Skopus indeksira knjige renomiranih stranih izdavaca. Oni indeksiraju samo pojedine edicije, a veliku vecinu knjiga ne. Zbog toga i veliki svetski autoriteti iz oblasti humanistickih i drustvenih nauka imaju po skopusu jednocifren h-indeks.

4. Atlagic svakako nije relevantan naucnik, ali treba imati u vidu da on pripada oblasti drustveno-humanistickih nauka gde se H index ne racuna