Lepa slika o nemoralu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ljušić ga baš prolongira ko Savez komunista pre presvlačenja. Jedno je sigurno…… i on voli serijale.

2. A da gospodin koji tako optuzuje "danas" malo objasni zasto je gospodjici ministraki prosvete Darvinki Colic, kao direktor Zavoda za udzbenike isplatio milionski honorar (u evrima) za udzbenik "Osmanlijski turski jezik" koji slusa pet studenata u dvadeset godina? Onda moze da prica o "mahinacijama" svojih prethodnika. To sto su tada njih dvoje "bili u vezi" ne opravdava ociglednu muljavinu.

3. Bilo bi lepo da u nekom od narednih "naučnih" dela g.Ljušić rastumači,primerice: da li su uopšte i ako jesu koliko dugo Turci vladali ovim prostorima; šta zna o tzv šetačima opanaka i koliko su km približno prošetali; od koga smo oslobodili Suboticu 1918.godine; da li je posle balkanskih i naročito posle Prvog svetskog rata bilo masovnijih odmazdi prema albanskom življu na Kosovu i šire; ponešto o bombaškom procesu i Podgoričkoj skupštini; dogadjajima i datumima stvarne inicijacije državnosi iz 19.veka; eventualnoj umešanosti ovdašnjih zvaničnika na atentat u Sarajevu; fenomenologiji promena naziva ulica u Bg i Srbiji koja,moguće,rezultira većim brojem imaoca plave krvi naše skromne monarhističke tradicije čak i od,recimo, britanske itd,itd. Verujem da zna odgovore na ova pitanja i bilo bi lepo da sve nas,potpuno zbunjene stabilokratnom istoriografijom, usmeri ka putu dramatičnog prosvećenja. Da li će i kada Ljušićeve kolege iz okruženja dobiti i odgovarati na slična pitanja iz sopstvene nacionalromantičarske (h)istorije, to ide na njihov obraz. Nikako na Basarin, mada mu se ima štošta zameriti u delanju poslednjih 5(pet)godina.

4. Alaj se naljutio ovaj Ljusic! Toliko se naljutio da bubeca kojesta i pokazuje koliko je maaaali covek.

5. Ljušiću, nikada nisi napisao roman ili nešto slično što bi bar malo ukazalo da si vredan pomena. Ti si u životu verovatno pročitao mnogo knjiga, uostalom, i ja sam ih pročitao podosta, ali se neusuđujem da o piscima govorim da nisu pročitali dovoljno. Pa gde ti nađe da Basari spočitavaš da ne čita, a pogotovo, kako bi on rekao seminarske mudroserije koje su obeležile čitav tvoj opus, a koji, verujem, ne čitaju ni tvoji najmiliji. E moj Ljušiću, dugo, baš dugo bili smo privilegovani da se ne pojavljuješ na stanicama ovog cenjenog lista. Al šta da se radi! Oš da budeš akademik? Pa može, u Srbiji su procvetale sve svinjarije. Biće to neprimetan korak za akademski svet, a veliki za državu, koja dobija u tebi "neprocenjivo" blago???

6. Ajde ljudi budite razumni, pa ne može Ljušić da vam objašnjava istoriju van opšteprihvaćenog istorijskog konteksta, da ne rečem – preovlađujuće matrice štono bi Bas rekao. Svi šminkaju svoje istorije -zašto bi mi bili izuzetak. E sad, pitanje mere nam počesto nije u skladu sa horoskopom, da ne kažem mentalitetom to i nije neka mana za prošlost koliko je velika prepreka za budućnost.

7. Demagogija i pakovanje nebuloza u knjizevno-istorijski vokabular gadja pravo u centar populisticke Srbije. Ovakvi su najopasniji, ne prezaju da iskrive bilo koju situaciju i uopste im nije stalo kakve su posledice njihovog bahinalija u nacionalistickom transu.

8. Kao sada vec dugo godina zaposleni u JP Sluzbenom glasik, moram da reagujem. Gospodin Ljusic ima pravo kada govori o Gavrilovicevom rasipnistvu i, ako ima argumenata i papire, treba da iznese nepravilnosti u radu… Medjutim, nije posteno i moralno, a on to sebi pripisuje, da druge optuzuje za grabljenje pozicija i honorara. Van petljanja sa cenom glasackih listica, zbog cega je i pao, van dovodjenja apsolutno nekompetentnih ljudi na pojedina rukovodeca mesta (cija je funkcija bila i sikaniranje zaposlenih…), van katastrofalne odluke da se okruzi u Glasniku ljudima koji su najlosiji radnici (a kriterijum je bio da mu se svakodnevno ulizuju, jer dobro se zna ko je obitavao u njegovoj kancelariji i sta se pricalo, dok su obicni radnici strahovali da ih slucajno ne uzmu u usta)… Dakle, van svega toga, Ljusic je, odmah po dolasku na celo kompanije, kao jedan od svojih prvih poteza, odstampao svoju knjigu o Dimitriju Davidovicu. I pritom, sto on smatra pozitivnim, tvrdi da nije uzeo honorar. Najsladje sledi. Knjigu je, na proslavi 200 godina od osnivanja firme, delio BESPLATNO! A orden za zasluge je takodje primio od tadasnjeg predsednika Nikolica, iako nije bio ni tri meseca na celu. To je ta moralna gromada, a u stvari jedan u sustini plitak covek koji se rukovodi samo sujetom i osvetom, i zato je Bas pogresio sto je nastavio sa njim da polemise. Sve ovo sto sam napisao je lako proveriti i nadam se da cete mi, radi dobijanja celokupne slike, objaviti komentar.

9. Evo, nek vidi predsednik Vučić i širi čitlački publikum, kako u stvari izgleda pravi srpski unutrašnji dijalog. Sve vrca od činjenica i dobronamernih sugestija dijaloških oponenata. Takvi smo mi Srbi….